UN nemaju recept za strane plaćenike u Libiji

Godinu dana od prekida oružanih sukoba u Libiji, međunarodna zajednica nema ni danas recept za povlačenje 20.000 stranih plaćenika sa terena zemlje s najvećim dokazanim rezervama najkvalitetnije nafte u Africi. Ništa manje nije jasno pod kojim bi zakonskim pravilima u Libiji mogli biti održani prvi opšti izbori od 2014. godine, najavljeni za 24. decembar. Koja bi tek alhemija mogla iznedriti zajedničke snage bezbednosti Libije, vojno-politički duboko podeljene zemlje od „arapskog proleća” 2011. i tadašnje intervencije NATO-a, tek je neizvesno.

Ovaj spisak zagonetki sumorni je ishod Druge međunarodne konferencije o Libiji, održane pod pokroviteljstvom UN i zvaničnog Berlina u sredu, u nemačkom Ministarstvu inostranih poslova.

Novina Druge berlinske konferencije o Libiji (prva je održana u januaru 2020) jeste to što su, uz međunarodne aktere i „države zainteresovane za situaciju u Libiji” (navod iz zvaničnog saopštenja), ovog puta u radu skupa učestvovali i zvaničnici prelazne vlade te severnoafričke zemlje, formirane u februaru.

Naime, na Drugoj međunarodnoj konferenciji u Berlinu dobili su priliku da se daleko brojnijoj sekciji zainteresovanih stranaca obrate premijer prelazne vlade Abdul Hamid Dbeiba i prva libijska ministarka inostranih poslova Nedžla el Manguš. Inače, spisak stranih aktera Druge Berlinske konferencije za Libiju identičan je onom iz januara prošle godine. Uz nemačke domaćine, zvaničnike UN i pet stalnih članica Saveta bezbednosti, u Berlinu su se „libijskim povodom” okupili predstavnici Alžira, DR Konga (predsedavajući Afričke unije), Egipta, Italije, Holandije, Libije, Švajcarske, Tunisa, Turske, Republike Kongo (predsedavajući Komisije Afričke unije), Arapskih Emirata, Evropske unije i Arapske lige.

Lane, zavađeni predstavnici Libije Fajiz Seradž, sada već bivši šef prelazne vlade u Tripoliju, i maršal Halifa Haftar, izaslanik nepriznatog režima u Bengaziju, odbili su u Berlinu da međusobno komuniciraju.

Bez Seradža i Haftara, učesnici Prve konferencije dogovorili su se da strani plaćenici u Libiji imaju 90 dana da napuste tu zemlju. To se nije desilo. U međuvremenu UN je došao do podatka da se po Libiji vrzma oko 20.000 stranih plaćenika, uz nezvanične navode da su pristigli iz Turske, Sirije, Čada, Rusije, Ujedinjenih Arapskih Emirata... Da istrebi iz Libije dotične „strane dobrovoljce”, Savet bezbednosti UN je prošlog oktobra usvojio rezoluciju da plaćenici hitno napuste Libiju. Izvan arene na Ist riveru pomenuta rezolucija prošla je nezapaženo.

U međuvremenu, velikom diplomatskom gimnastikom unutar Libije, kao i izvan nje, sastavljena je nova prelazna vlada, koja prema planu utvrđenom prošle jeseni treba da siđe sa vlasti pred izbore 24. decembra.

Ovog puta Druga berlinska konferencija u fokus je opet stavila „crveni karton” stranim plaćenicima i pripreme za izbore. Francuski predsednik Emanuel Makron posebno se pripremao za ovaj skup. Naime, šef Jelisejske palate predložio je američkom lideru Džozefu Bajdenu na nedavnom skupu G7 i okupljanju NATO-a šestomesečni fazni plan povlačenja plaćenika, „prvenstveno trupa Turske”. Da stvar bude jasnija, Pariz je odavno optužen da je godinama obilato vojno pomagao Haftarovu samozvanu Libijsku narodnu armiju. Na libijskom terenu brojne su glasine da su „režim u Tripoliju godinama vojno podržavali Turska i Katar, a da se Haftar (dvojnog libijsko-američkog državljanstva, uz dugogodišnja poznanstva u Kremlju) oslanjao na saveznike u Rusiji, UAE i Egiptu). Makronov „libijski plan” nije prošao u Berlinu.

Džoi Hud, vršilac dužnosti pomoćnika američkog državnog sekretara, plastično je opisao ishod debate o stranim plaćenicima u Libiji na Drugoj berlinskoj konferenciji.

„Mi smo realistični. Ne možemo imati čarobni štapić i učinimo da se to desi (odlazak plaćenika). Ali, radeći zajedno s Libijcima, mislim da postoji velika šansa da se obezbede podsticaji i drugi parametri da te snage odu. Libijci su jasni: oni žele da svi (plaćenici) odu. Amerika će tim povodom sarađivati sa svim velikim igračima, uključujući i Rusiju.”

Šta dalje biva sa stranim vojnim instruktorima i drugim naoružanim osobljem sa strane, delimično je juče pojasnila zvanična Ankara.

„U okviru Sporazuma o obuci, saradnji i vojnim konsultacijama, nastavljamo da obučavamo oružane snage Libije i diverzantske jedinice (vlade u Tripoliju)”, naveli su juče predstavnici turskog ministarstva odbrane na svom tviter nalogu.