Петак, 05.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Лајбах, четрдесет година вечности

Нисмо могли да препознамо будућност у Лајбаху, али је Лајбах препознавао нашу будућност, оцењује Иван Ивачковић, публициста и рок новинар
Лајбах, четрдесет година вечности
Са концерта групе „Лајбах” (Ненад Неговановић)

Панчево – „Четири деценије након што је Лајбах својом појавом тектонски продрмао СФРЈ и идеолошки подељену Европу, појављује се фото-монографија где се први пут јавности презентују детаљи са историјске турнеје, захваљујући којој је данас култни састав, након забране у Југославији, освојио светску музичку сцену. ‘Роудмуви’ прича о пробијању гвоздене завесе и турнеји ‘Occupied Europe 1983”, открива и необјављене фотографије из Аустрије, Мађарске, Немачке Демократске Републике, Савезне Републике Немачке, Пољске, Холандије, Енглеске, које је након готово 40 година у својој архиви пронашао и обелоданио аутор и учесник, Теодор Лоренчич”, наводи издавач књиге „Лајбах, 40 година вечности” коју је написао један од чланова некада култне словеначке групе, а објављена је у издању „Службеног гласника“. Узбудљиво и добро написана књига приближава заправо и пре свега једну слојевиту идеју, толико богату у интелектуалном смислу, а не само политички провокативну, која непрестано подстиче на размишљања и различите врсте инспирације.

„Оно што можда није ишло наруку Лајбаху, помало парадоксално јесу околности почетком деведесетих година прошлог века, јер све оно о чему је Лајбах говорио, десило нам се у реалном животу. Оно што је био уметнички концепт високог стила, постало је наша свакодневица, па стога и сама та идеја нужно губи на сјају и атрактивности. С друге стране, занимљиво је да је Лајбах практично предвидео све што ће нам се догодити, Лајбах је био огледало свога времена, од самог почетка и једна мрачна разгледница из будућности. Тада то нисмо могли да знамо... нисмо могли да препознамо будућност у Лајбаху, али је Лајбах препознавао нашу будућност”, истиче Иван Ивачковић, публициста и рок новинар.

Теодор Лоренчич (Фото: О. Јанковић)

Они упућени, могли би се запитати – шта се још могло написати и коме је намењена ова књига. Јер толико је исписаних анализа о Лајбаху и њиховој турнеји у јесен 1983. године, јер то је био један од ретких бендова који је наступао и у источној и западној Европи. По оцени Петра Јањатовића, новинара и рок критичара, чар укоричене биографије групе је у томе што је добрим делом репортажна, врло аналитична и врло лајбаховска. Ту је и политички проглас, а та велика турнеја представљана је фотографијама које асоцирају дух времена.

За четири деценије Лајбах кунст је одржао више од 1.000 концерата широм планете, у 293 града и 45 држава. О њему су писане и докторске дисертације. Бенд је објавио 36 албума у различитим форматима, продао више од милион носача звука. Добијао је различите епитете од најконтроверзнијег до најопаснијег бенда на свету, по дефиницији америчких музичких критичара, пише Лоренчич и подсећа да је Лајбах једини страни бенд који је наступао у Северној Кореји на концерту названом „The Sоund of Music”.

„Принцип рада Лајбаха је манипулација манипулацијом. Пуштали су”, додаје Лоренчич, као саучесник приче, „да митологија ради, а људи стварају митологију” , а сада су одлучили да то покажу. Званичном историјом Лајбах кунста попуњено је оно што је недостајало у причи о четири деценије каријере бенда барем кад је реч о том првом делу – политичким забранама, европској турнеји од 50.000 километара, „окупацији” гвоздене завесе и НАТО-а у оделима Југословенске народне армије. Ту је дат и Манифест у десет тачака из 1983, са анализом који стоји и даље, јер Лајбах по истом принципу ради и данас и није од тога одустао.

 „Лајбах је рефлексија времена у којем живимо. Ако неко у Лајбаху препознаје фашизам, он препознаје фашизам у себи. Нас су забранили када су политичка и армијска врхушка у нама препознале себе. То је био проблем, они су у ствари забранили себе. Ми никада нисмо имали проблем са забранама, што више то боље, ништа лоше, тако и треба и никада се у Лајбаху нисам осећао као дисидент”, каже Теодор Лоренчич некада члан Лајбаха, једне од аутентичних, директних провокација оног доба која није намењена сваком.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mirko
Ne razumem u čemu ko njih poenta ? Grupa nosi ime njihovog glavnog grada kako ga Nemci zovu. Šta je cilj , sličnost nacistima u unformama ? Želja da budu Nemci, nikad to nisam razumeo.....
u jeeee
Kakav nezaslužen naslov, kao da su Bitlsi u pitanju.
Бранислав Станојловић
Нико не помиње или можда и не схвата да је Лајбах аустроугарско и нацистичко име за "Љубљану".
Vladislav Marjanovic
"Lajbah" je odigrao istorijsku ulogu u kulturnom uzdrmavanju jos komunisticke posttitoisticke Jugoslavije. Izvrgao je ruglu komunisticku totalitaristicku ideologiju aludirajuci na paralelu sa nacistickom. Ostaje ipak otvoreno pitanje ko je stajao iza "Lajbaha" i koje su se privredno-politicke snage u globalistickom smislu reci njime koristile kako bi neoliberalnu sok terapiju u antitotalitarnom demokratskom pakovanju ucinile "svarljivijom". Uspeh, ocevidno, nije izostao...
Sasa Trajkovic
Лајбах су били протагонисти уметничке псеудо културне Љубљанске сцене саткан од мултимедијалних уметника који су и визуелно градили један провокативни стил ван модних трендова контраверзан и провокативан са наглашеним АРТИСТИЧКИМ контекстом далеко од комерцијалног... Нацистички симболи и иконографија су провокација али и одраз протеста према социјал реализму... Гледао сам их на Зајечарској Гитаријади и потврдили су свој култни стастус и визуелно и у феноменалној продукцији синт-електро поп.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.