Лајбах, четрдесет година вечности

Панчево – „Четири деценије након што је Лајбах својом појавом тектонски продрмао СФРЈ и идеолошки подељену Европу, појављује се фото-монографија где се први пут јавности презентују детаљи са историјске турнеје, захваљујући којој је данас култни састав, након забране у Југославији, освојио светску музичку сцену. ‘Роудмуви’ прича о пробијању гвоздене завесе и турнеји ‘Occupied Europe 1983”, открива и необјављене фотографије из Аустрије, Мађарске, Немачке Демократске Републике, Савезне Републике Немачке, Пољске, Холандије, Енглеске, које је након готово 40 година у својој архиви пронашао и обелоданио аутор и учесник, Теодор Лоренчич”, наводи издавач књиге „Лајбах, 40 година вечности” коју је написао један од чланова некада култне словеначке групе, а објављена је у издању „Службеног гласника“. Узбудљиво и добро написана књига приближава заправо и пре свега једну слојевиту идеју, толико богату у интелектуалном смислу, а не само политички провокативну, која непрестано подстиче на размишљања и различите врсте инспирације.

„Оно што можда није ишло наруку Лајбаху, помало парадоксално јесу околности почетком деведесетих година прошлог века, јер све оно о чему је Лајбах говорио, десило нам се у реалном животу. Оно што је био уметнички концепт високог стила, постало је наша свакодневица, па стога и сама та идеја нужно губи на сјају и атрактивности. С друге стране, занимљиво је да је Лајбах практично предвидео све што ће нам се догодити, Лајбах је био огледало свога времена, од самог почетка и једна мрачна разгледница из будућности. Тада то нисмо могли да знамо... нисмо могли да препознамо будућност у Лајбаху, али је Лајбах препознавао нашу будућност”, истиче Иван Ивачковић, публициста и рок новинар.

Теодор Лоренчич (Фото: О. Јанковић)

Они упућени, могли би се запитати – шта се још могло написати и коме је намењена ова књига. Јер толико је исписаних анализа о Лајбаху и њиховој турнеји у јесен 1983. године, јер то је био један од ретких бендова који је наступао и у источној и западној Европи. По оцени Петра Јањатовића, новинара и рок критичара, чар укоричене биографије групе је у томе што је добрим делом репортажна, врло аналитична и врло лајбаховска. Ту је и политички проглас, а та велика турнеја представљана је фотографијама које асоцирају дух времена.

За четири деценије Лајбах кунст је одржао више од 1.000 концерата широм планете, у 293 града и 45 држава. О њему су писане и докторске дисертације. Бенд је објавио 36 албума у различитим форматима, продао више од милион носача звука. Добијао је различите епитете од најконтроверзнијег до најопаснијег бенда на свету, по дефиницији америчких музичких критичара, пише Лоренчич и подсећа да је Лајбах једини страни бенд који је наступао у Северној Кореји на концерту названом „The Sоund of Music”.

„Принцип рада Лајбаха је манипулација манипулацијом. Пуштали су”, додаје Лоренчич, као саучесник приче, „да митологија ради, а људи стварају митологију” , а сада су одлучили да то покажу. Званичном историјом Лајбах кунста попуњено је оно што је недостајало у причи о четири деценије каријере бенда барем кад је реч о том првом делу – политичким забранама, европској турнеји од 50.000 километара, „окупацији” гвоздене завесе и НАТО-а у оделима Југословенске народне армије. Ту је дат и Манифест у десет тачака из 1983, са анализом који стоји и даље, јер Лајбах по истом принципу ради и данас и није од тога одустао.

 „Лајбах је рефлексија времена у којем живимо. Ако неко у Лајбаху препознаје фашизам, он препознаје фашизам у себи. Нас су забранили када су политичка и армијска врхушка у нама препознале себе. То је био проблем, они су у ствари забранили себе. Ми никада нисмо имали проблем са забранама, што више то боље, ништа лоше, тако и треба и никада се у Лајбаху нисам осећао као дисидент”, каже Теодор Лоренчич некада члан Лајбаха, једне од аутентичних, директних провокација оног доба која није намењена сваком.