Lajbah, četrdeset godina večnosti

Pančevo – „Četiri decenije nakon što je Lajbah svojom pojavom tektonski prodrmao SFRJ i ideološki podeljenu Evropu, pojavljuje se foto-monografija gde se prvi put javnosti prezentuju detalji sa istorijske turneje, zahvaljujući kojoj je danas kultni sastav, nakon zabrane u Jugoslaviji, osvojio svetsku muzičku scenu. ‘Roudmuvi’ priča o probijanju gvozdene zavese i turneji ‘Occupied Europe 1983”, otkriva i neobjavljene fotografije iz Austrije, Mađarske, Nemačke Demokratske Republike, Savezne Republike Nemačke, Poljske, Holandije, Engleske, koje je nakon gotovo 40 godina u svojoj arhivi pronašao i obelodanio autor i učesnik, Teodor Lorenčič”, navodi izdavač knjige „Lajbah, 40 godina večnosti” koju je napisao jedan od članova nekada kultne slovenačke grupe, a objavljena je u izdanju „Službenog glasnika“. Uzbudljivo i dobro napisana knjiga približava zapravo i pre svega jednu slojevitu ideju, toliko bogatu u intelektualnom smislu, a ne samo politički provokativnu, koja neprestano podstiče na razmišljanja i različite vrste inspiracije.

„Ono što možda nije išlo naruku Lajbahu, pomalo paradoksalno jesu okolnosti početkom devedesetih godina prošlog veka, jer sve ono o čemu je Lajbah govorio, desilo nam se u realnom životu. Ono što je bio umetnički koncept visokog stila, postalo je naša svakodnevica, pa stoga i sama ta ideja nužno gubi na sjaju i atraktivnosti. S druge strane, zanimljivo je da je Lajbah praktično predvideo sve što će nam se dogoditi, Lajbah je bio ogledalo svoga vremena, od samog početka i jedna mračna razglednica iz budućnosti. Tada to nismo mogli da znamo... nismo mogli da prepoznamo budućnost u Lajbahu, ali je Lajbah prepoznavao našu budućnost”, ističe Ivan Ivačković, publicista i rok novinar.

Teodor Lorenčič (Foto: O. Janković)

Oni upućeni, mogli bi se zapitati – šta se još moglo napisati i kome je namenjena ova knjiga. Jer toliko je ispisanih analiza o Lajbahu i njihovoj turneji u jesen 1983. godine, jer to je bio jedan od retkih bendova koji je nastupao i u istočnoj i zapadnoj Evropi. Po oceni Petra Janjatovića, novinara i rok kritičara, čar ukoričene biografije grupe je u tome što je dobrim delom reportažna, vrlo analitična i vrlo lajbahovska. Tu je i politički proglas, a ta velika turneja predstavljana je fotografijama koje asociraju duh vremena.

Za četiri decenije Lajbah kunst je održao više od 1.000 koncerata širom planete, u 293 grada i 45 država. O njemu su pisane i doktorske disertacije. Bend je objavio 36 albuma u različitim formatima, prodao više od milion nosača zvuka. Dobijao je različite epitete od najkontroverznijeg do najopasnijeg benda na svetu, po definiciji američkih muzičkih kritičara, piše Lorenčič i podseća da je Lajbah jedini strani bend koji je nastupao u Severnoj Koreji na koncertu nazvanom „The Sound of Music”.

„Princip rada Lajbaha je manipulacija manipulacijom. Puštali su”, dodaje Lorenčič, kao saučesnik priče, „da mitologija radi, a ljudi stvaraju mitologiju” , a sada su odlučili da to pokažu. Zvaničnom istorijom Lajbah kunsta popunjeno je ono što je nedostajalo u priči o četiri decenije karijere benda barem kad je reč o tom prvom delu – političkim zabranama, evropskoj turneji od 50.000 kilometara, „okupaciji” gvozdene zavese i NATO-a u odelima Jugoslovenske narodne armije. Tu je dat i Manifest u deset tačaka iz 1983, sa analizom koji stoji i dalje, jer Lajbah po istom principu radi i danas i nije od toga odustao.

 „Lajbah je refleksija vremena u kojem živimo. Ako neko u Lajbahu prepoznaje fašizam, on prepoznaje fašizam u sebi. Nas su zabranili kada su politička i armijska vrhuška u nama prepoznale sebe. To je bio problem, oni su u stvari zabranili sebe. Mi nikada nismo imali problem sa zabranama, što više to bolje, ništa loše, tako i treba i nikada se u Lajbahu nisam osećao kao disident”, kaže Teodor Lorenčič nekada član Lajbaha, jedne od autentičnih, direktnih provokacija onog doba koja nije namenjena svakom.