Неолит у срцу Шумадије

Крагујевац – У Конаку кнеза Михаила приређена је изложба под називом „Старији и млађи неолит на територији централне Шумадије”, чији је аутор археолог Бранка Зорбић, виши кустос Народног музеја у Крагујевцу. Изложени предмети и реконструисане амбијенталне целине омогућавају увид у живот нашег прапретка који је на простору данашње Шумадије обитавао у периоду од седмог до четвртог миленијума пре нове ере, оличеном у јединственој подунавској цивилизацији са културним менама Лепенског вира, Старчева и Винче.

Тадашњи човек био је дубоко уклопљен у заједницу, а јединство припадника групе се заснивало на култу чији су се појавни облици манифестовали у сваком сегменту живота, од обрађивања земље и припремања хране до обреда скопчаних с природним и натприродним силама у које су веровали. О дубокој вези неолитског човека са водом и светлошћу говори и то што је насеобине увек подизао на осунчаним падинама поред река које су биле и магистрални правци кретања, будући да су шумом богати предели онемогућавали масовне походе.

Изложени археолошки материјал сведочи о знатном ступњу цивилизацијског развоја неолитског човека који се бавио ловом, риболовом, земљорадњом, израдом оруђа од костију животиња, камена и вулканског стакла, затим посуда од земље и прибора за јело од дрвета, али и разноврсних жртвеника у складу са својим богатим духовним потребама.

Винчанске типске куће ушорене у праволинијским улицама говоре и о високој урбаној култури неолитског човека, који се у каснијим фазама развоја бавио ископавањем и топљењем руде, прављењем боја од цинобарита, те израдом накита којим је и трговао. Одевни предмети и украсне шаре на антропоморфним и зооморфним фигурама сведоче и о уметничком дару наших прапредака, као и о њиховом истанчаном осећају за лепо.

Старчевачка култура у Шумадији формирала се у долинама река Лепеницe и Гружe, на простору данашњих крагујевачких села Дивостин, Гривац и Кусовац, као и села Доброводице код Баточине и Бање код Аранђеловца. У  Конаку кнеза Михаила  изложене су и чувене Дивостинке, фигурине које сведоче о култу плодности који је неговао неолитски човек, као и о значајној улози жена у тој прапредачкој цивилизацији.

Првобитним ископавањима на простору Шумадије, средином прошлог века, руководио је археолог Драгослав Срејовић, који је открио и Лепенски вир, али и Алан Мек Ферон са Универзитета у Питсбургу. Истраживања је осамдесетих година наставио археолог Миленко Богдановић. Срејовић и Богдановић су монографијама о „Дивостину” и „Гривцу” маркирали централну Шумадију као једну од важних тачака неолита југоисточне Европе. Овом приликом треба подсетити и на оца српске археологије Милоја Васића који је 1908. године започео ископавања на винчанском локалитету Бело брдо.

У припреми изложбе „Старији и млађи неолит на простору централне Шумадије”, која ће посетиоцима бити доступна током читаве године, ауторки Зорбић помогли су архитекта Никола Јањић, др Владимир Перишић из крагујевачког Института за стрна жита, конзерватори Ана Андрејевић и Тамина Кесић, археолог Петар Радовановић, те вајар Миодраг Зорбић. Вида Месић је била задужена за реконструкцију неолитских фризура, а Марко Лазовић и Драган Дугић из овдашњег Центра за неговање традиционалне културе „Абрашевић” оживели су звуке неолита на филму, који је, такође, део ове поучне изложбе која изнова отвара питање о нашим коренима и пореклу.