Гени и стрес утичу на оболевање од ковида 19

За оболевање од ковида 19 постоји генетска предиспозиција, али је важно и под каквим околностима живимо и какав начин живота имамо. Уз то, превентивно треба узимати одређене витамине. Овим речима професор др Снежана Пајовић, научни саветник и директор Института за нуклеарне науке „Винча”, објашњава неке од чињеница до којих су истраживањима дошли научници ове врхунске институције у Србији. У разговору за „Политику” она открива и да особе различитих крвних група имају другачије симптоме оболевања и да су они који имају нулту групу отпорнији од других.

До којих сте сазнања дошли када је реч о генима и ковиду 19?

Свако од нас носи одређене генетске записе у генима, који одређују да ли постоји већа или мања предиспозиција за оболевање од ковида 19. То се пре свега односи на такозвану функционалну експресију гена који кодирају компоненте имуног одговора и антиоксидативне одбране. Генетски маркери јасно указују на могући ток етиопатогенезе обољења, што нам омогућава да делујемо превентивно у циљу побољшања имуног, антиоксидативног и других одбрамбених система организма како би клиничка слика била „блажа”. Изучавања у области молекуларне генетике значајно доприносе превентивној медицини, али такође и увођењу најефикаснијих приступа у дијагностици и терапији, што побољшава квалитет клиничке праксе.

Да ли се зна које особе имају већу предиспозицију да оболе од короне?

Особе које имају неко хронично обољење, што подразумева већ ослабљени одбрамбени систем организма, а при томе су изложене физичким или хемијским агенсима, што производи додатни оксидативни стрес, имају већу вероватноћу да оболе од ковида 19. Стална изложеност стресу, неправилна исхрана, недовољна физичка активност, прекомерна тежина, представљају такође додатне факторе ризика.

А како начин живота може да утиче на то да ли ће се код неког испољити „лоши” гени?

Поред генетске предиспозиције, која се наслеђује, али и стиче деловањем различитих мутагена на наш геном, начин исхране, физичка активност, стрес, генерално квалитет живота, директно или индиректно утичу на експресију нашег генома. Физички (зрачење), хемијски (инсектициди, пестициди...), биолошки (бактерије и вируси) и психогени (стрес) фактори најчешћи су узрочници различитих промена (мутација) на генима и узрокују испољавање „лоших гена”. Нутригеномика јасно показује да правилна исхрана која садржи биоактивне компоненте хране директно утиче на експресију гена, чији продукти појачавају одбрамбени систем целокупног организма и његову отпорност и истовремено супримира експресију такозваних лоших гена, који би могли да доведу до појаве болести.

Да ли су ваша истраживања показала да је добро превентивно узимати витамине Це и Де, што многи грађани раде како би превенирали појаву короне?

Да, добро је превентивно узимати витамине Це и Де јер испољавају изузетну антиоксидативну активност, како појединачно, тако и кроз удружено деловање. На тај начин штите организам од оксидативног стреса и појачавају целокупан одбрамбени систем организма.

Докле се стигло с истраживањима за проналажење лекова против ковида 19?

У оквиру пројекта „Пренамена лекова за превенцију и лечење ковид 19”, који се реализује у Институту „Винча”, а финансира као део Специјалног програма истраживања ковид 19 Фонда за науку Републике Србије, анализирана је цела база одобрених лекова „DrugBank” применом компјутерских метода развијених у Институту „Винча”. На овај начин је од 2.684 лека, која су анализирана, одабрано 10 кандидата за које је предвиђено да би могли да делују на један од најважнијих протеина вируса САРС ков 2 који је одговоран за размножавање вируса у ћелији. У току је је експериментална провера „ин витро” ових 10 кандидата. Ово тестирање се ради у сарадњи са Хемијским факултетом Универзитета у Београду.

И амерички стручњаци су укључени у та истраживања?

Експериментално претклиничко тестирања кандидата за лекове селектованих у „Винчи”, на ћелијским културама и животињским моделима болести ковид 19, обавиће се у сарадњи с Националном лабораторијом за предклиничке студије и Националном лабораторијом нивоа три биолошке безбедности (БСЛ3) Института за хумане инфекције и имунитет у Галвестону, Универзитета у Тексасу. Ово је иначе једна од америчких Референтних лабораторија за САРС ков 2. Важно је напоменути да је за реализацију ових експеримената потребно имати посебно обучене стручњаке за рад с високопатогеним вирусима и одговарајуће опремљену лабораторију БСЛ3/4. У експериментима ће се користити прототипски САРС ков 2 вирус и његов агресивнији мутант Д614Г вирус. Наша лабораторија у Винчи има дугогодишњу сарадњу с овом америчком лабораторијом, током које су публиковани научни радови о пренамењеним лековима за вирус грипа и еболу.

Појавиле су се информације да сте открили да људи који имају крвну групу А чешће оболевају од короне?

Уочено је да пацијенти различитих крвних група имају различите симптоме. Изучавање повезаности АБО крвних група пацијената с клиничким и биохемијским маркерима такође је предмет изучавања једног од пројеката, који се реализује у Институту „Винча” у сарадњи с Медицинским факултетом Универзитета у Београду, као носиоцем. Сумирајући досадашње резултате из различитих истраживања, пре бих рекла да су особе нулте крвне групе отпорније у односу на остале крвне групе.

На којим пројектима још радите, а који се посебно издвајају?

У Институту „Винча” реализује се 161 међународни пројекат, три пројекта из позива Промис, Фонда за науку Србије, два пројекта из Специјалног позива ковид 19 Фонда за науку и 15 пројеката из позива „Доказ концепта” Фонда за иновациону делатност Србије.

Добри резултати и дела остају

Недавно сте добили значајно признање „Капетан Миша Анастасијевић”. Колико вам значи ова награда за даљи рад?

Имајући у виду лик и дело капетана Мише Анастасијевића, ова повеља за мене представља пре свега изузетну част и привилегију, али истовремено и посебну мотивацију, која ме охрабрује и даје додатну позитивну енергију да наставим да радим за општу добробит свих грађана Србије. Његова дела нам јасно поручују да упркос свим тешкоћама треба да користимо све своје потенцијале и таленте, да увек радимо за опште добро јер добри резултати и добра дела остају и када све остало прође. Где год радили, поштујмо увек принципе нашег великог учитеља, капетана Мише Анастасијевића.

Научне публикације цитиране у врхунским часописима

Колико је тачно да цитираност из научних радова стручњака из Института „Винча” заправо „диже просек” целокупном Београдском универзитету?

Истраживачи и тимови који су ангажовани у научним програмима који се реализују у Институту „Винча” објављују на годишњем нивоу готово 500 научних публикација категорије М20 у међународним часописима, од чега је више од 50 одсто у врхунским часописима из категорије М21а и М21. Квалитет публикација најбоље се огледа кроз индекс цитираности. Наиме, допринос цитираности Универзитета у Београду публикација из Института „Винча” је скоро 25 одсто на годишњем нивоу.