Geni i stres utiču na obolevanje od kovida 19

Za obolevanje od kovida 19 postoji genetska predispozicija, ali je važno i pod kakvim okolnostima živimo i kakav način života imamo. Uz to, preventivno treba uzimati određene vitamine. Ovim rečima profesor dr Snežana Pajović, naučni savetnik i direktor Instituta za nuklearne nauke „Vinča”, objašnjava neke od činjenica do kojih su istraživanjima došli naučnici ove vrhunske institucije u Srbiji. U razgovoru za „Politiku” ona otkriva i da osobe različitih krvnih grupa imaju drugačije simptome obolevanja i da su oni koji imaju nultu grupu otporniji od drugih.

Do kojih ste saznanja došli kada je reč o genima i kovidu 19?

Svako od nas nosi određene genetske zapise u genima, koji određuju da li postoji veća ili manja predispozicija za obolevanje od kovida 19. To se pre svega odnosi na takozvanu funkcionalnu ekspresiju gena koji kodiraju komponente imunog odgovora i antioksidativne odbrane. Genetski markeri jasno ukazuju na mogući tok etiopatogeneze oboljenja, što nam omogućava da delujemo preventivno u cilju poboljšanja imunog, antioksidativnog i drugih odbrambenih sistema organizma kako bi klinička slika bila „blaža”. Izučavanja u oblasti molekularne genetike značajno doprinose preventivnoj medicini, ali takođe i uvođenju najefikasnijih pristupa u dijagnostici i terapiji, što poboljšava kvalitet kliničke prakse.

Da li se zna koje osobe imaju veću predispoziciju da obole od korone?

Osobe koje imaju neko hronično oboljenje, što podrazumeva već oslabljeni odbrambeni sistem organizma, a pri tome su izložene fizičkim ili hemijskim agensima, što proizvodi dodatni oksidativni stres, imaju veću verovatnoću da obole od kovida 19. Stalna izloženost stresu, nepravilna ishrana, nedovoljna fizička aktivnost, prekomerna težina, predstavljaju takođe dodatne faktore rizika.

A kako način života može da utiče na to da li će se kod nekog ispoljiti „loši” geni?

Pored genetske predispozicije, koja se nasleđuje, ali i stiče delovanjem različitih mutagena na naš genom, način ishrane, fizička aktivnost, stres, generalno kvalitet života, direktno ili indirektno utiču na ekspresiju našeg genoma. Fizički (zračenje), hemijski (insekticidi, pesticidi...), biološki (bakterije i virusi) i psihogeni (stres) faktori najčešći su uzročnici različitih promena (mutacija) na genima i uzrokuju ispoljavanje „loših gena”. Nutrigenomika jasno pokazuje da pravilna ishrana koja sadrži bioaktivne komponente hrane direktno utiče na ekspresiju gena, čiji produkti pojačavaju odbrambeni sistem celokupnog organizma i njegovu otpornost i istovremeno suprimira ekspresiju takozvanih loših gena, koji bi mogli da dovedu do pojave bolesti.

Da li su vaša istraživanja pokazala da je dobro preventivno uzimati vitamine Ce i De, što mnogi građani rade kako bi prevenirali pojavu korone?

Da, dobro je preventivno uzimati vitamine Ce i De jer ispoljavaju izuzetnu antioksidativnu aktivnost, kako pojedinačno, tako i kroz udruženo delovanje. Na taj način štite organizam od oksidativnog stresa i pojačavaju celokupan odbrambeni sistem organizma.

Dokle se stiglo s istraživanjima za pronalaženje lekova protiv kovida 19?

U okviru projekta „Prenamena lekova za prevenciju i lečenje kovid 19”, koji se realizuje u Institutu „Vinča”, a finansira kao deo Specijalnog programa istraživanja kovid 19 Fonda za nauku Republike Srbije, analizirana je cela baza odobrenih lekova „DrugBank” primenom kompjuterskih metoda razvijenih u Institutu „Vinča”. Na ovaj način je od 2.684 leka, koja su analizirana, odabrano 10 kandidata za koje je predviđeno da bi mogli da deluju na jedan od najvažnijih proteina virusa SARS kov 2 koji je odgovoran za razmnožavanje virusa u ćeliji. U toku je je eksperimentalna provera „in vitro” ovih 10 kandidata. Ovo testiranje se radi u saradnji sa Hemijskim fakultetom Univerziteta u Beogradu.

I američki stručnjaci su uključeni u ta istraživanja?

Eksperimentalno pretkliničko testiranja kandidata za lekove selektovanih u „Vinči”, na ćelijskim kulturama i životinjskim modelima bolesti kovid 19, obaviće se u saradnji s Nacionalnom laboratorijom za predkliničke studije i Nacionalnom laboratorijom nivoa tri biološke bezbednosti (BSL3) Instituta za humane infekcije i imunitet u Galvestonu, Univerziteta u Teksasu. Ovo je inače jedna od američkih Referentnih laboratorija za SARS kov 2. Važno je napomenuti da je za realizaciju ovih eksperimenata potrebno imati posebno obučene stručnjake za rad s visokopatogenim virusima i odgovarajuće opremljenu laboratoriju BSL3/4. U eksperimentima će se koristiti prototipski SARS kov 2 virus i njegov agresivniji mutant D614G virus. Naša laboratorija u Vinči ima dugogodišnju saradnju s ovom američkom laboratorijom, tokom koje su publikovani naučni radovi o prenamenjenim lekovima za virus gripa i ebolu.

Pojavile su se informacije da ste otkrili da ljudi koji imaju krvnu grupu A češće obolevaju od korone?

Uočeno je da pacijenti različitih krvnih grupa imaju različite simptome. Izučavanje povezanosti ABO krvnih grupa pacijenata s kliničkim i biohemijskim markerima takođe je predmet izučavanja jednog od projekata, koji se realizuje u Institutu „Vinča” u saradnji s Medicinskim fakultetom Univerziteta u Beogradu, kao nosiocem. Sumirajući dosadašnje rezultate iz različitih istraživanja, pre bih rekla da su osobe nulte krvne grupe otpornije u odnosu na ostale krvne grupe.

Na kojim projektima još radite, a koji se posebno izdvajaju?

U Institutu „Vinča” realizuje se 161 međunarodni projekat, tri projekta iz poziva Promis, Fonda za nauku Srbije, dva projekta iz Specijalnog poziva kovid 19 Fonda za nauku i 15 projekata iz poziva „Dokaz koncepta” Fonda za inovacionu delatnost Srbije.

Dobri rezultati i dela ostaju

Nedavno ste dobili značajno priznanje „Kapetan Miša Anastasijević”. Koliko vam znači ova nagrada za dalji rad?

Imajući u vidu lik i delo kapetana Miše Anastasijevića, ova povelja za mene predstavlja pre svega izuzetnu čast i privilegiju, ali istovremeno i posebnu motivaciju, koja me ohrabruje i daje dodatnu pozitivnu energiju da nastavim da radim za opštu dobrobit svih građana Srbije. Njegova dela nam jasno poručuju da uprkos svim teškoćama treba da koristimo sve svoje potencijale i talente, da uvek radimo za opšte dobro jer dobri rezultati i dobra dela ostaju i kada sve ostalo prođe. Gde god radili, poštujmo uvek principe našeg velikog učitelja, kapetana Miše Anastasijevića.

Naučne publikacije citirane u vrhunskim časopisima

Koliko je tačno da citiranost iz naučnih radova stručnjaka iz Instituta „Vinča” zapravo „diže prosek” celokupnom Beogradskom univerzitetu?

Istraživači i timovi koji su angažovani u naučnim programima koji se realizuju u Institutu „Vinča” objavljuju na godišnjem nivou gotovo 500 naučnih publikacija kategorije M20 u međunarodnim časopisima, od čega je više od 50 odsto u vrhunskim časopisima iz kategorije M21a i M21. Kvalitet publikacija najbolje se ogleda kroz indeks citiranosti. Naime, doprinos citiranosti Univerziteta u Beogradu publikacija iz Instituta „Vinča” je skoro 25 odsto na godišnjem nivou.