Локални крој по републичком моделу

Понављање избора на једном бирачком месту у лозничком предграђу Башчелуци прекинуто је после шест кругова и пошто је састав владајуће коалиције на републичком нивоу коначно „оверен” у Скупштини Србије. Власт ће формирати Г17 плус, Демократска странка, Социјалистичка партија Србије и Група грађана, која се приклонила поменутим партијама. Случајно или не? Будући да је од гласова у Башчелуцима зависило да ли ће одборника више у Скупштини Лознице имати блок у којем су ДС, Г17 плус и СПС или онај који предводе Српска радикална странка и Демократска странка Србије (којима је ГГ у почетку била више наклоњена), многи су склони да ову победу на локалу доведу у директну везу са савезом који је склопљен на националном нивоу. Тако би се и коалиција народњака, радикала и социјалиста, да је „упалила”, пресликала и на лозничку власт.

„Копирање” владајуће коалиције на републичком нивоусада се заиста очекује у срединама где локална власт још није конституисана. Таквих је бар 50 – према незваничним подацима, јер званичне, збирне, прецизне и ажурне податке нико нема.

Према оквирним подацима Сталне конференције градова и општина од пре две недеље, за месец и по дана од избора, од 167 општина и градова у Србијиконституисане су биле 94 скупштине. Према истим информацијама, конститутивне седнице биле су, у том тренутку, заказане још у 51 општини и граду. У том броју су, рецимо, Београд, Ниш и Шабац, који су први сусрет нових одборника заказали за 14. јул. У међувремену су, опет, неке локалне самоуправе добиле органе власти (Сомбор, Нови Пазар).

Једна од правилности која се може издвојити јесте да ДС, ЛДП и Г17 плус и даље не праве локалне савезе са радикалима (не рачунајући Нови Пазар). Приметна је и сарадња у више општина и градова између ДС-а и ДСС-а, иако су на националном нивоу тренутно љути противници (Шид, Баточина, Варварин, Нови Пазар). Забележен је и случај да је ДСС распуштао локални одбор због сарадње са ДС-ом – јер би и са радикалима могли да имају већину (Врњачка Бања).

Готово свуда где је то изборна математика дозвољавала СПС учествује у локалној власти. Странка Ивице Дачића, наиме, после ових избора може да сарађује и са проевропским и радикалско-народњачким блоком и то и те како користи. Од 24 града у Србији, власт је конституисана у 14, а у девет од ових градова СПС учествује у власти. СРС је на власти у седам градова, народњаци – у шест, Г17 плус – у пет, а ДС – у четири града.
Социјалисти су у прилици и да знатно побољшају тренутни скор. Свакако ће бити део владајуће коалиције, рецимо, у Београду и Нишу. Социјалистима је учешће у Влади Србије широко отворило врата за сарадњу са странкама проевропског блока свуда где имају већину у преосталим неконституисаним органима локалне самоуправе, али им то може донети и проблеме, уколико демократе и Г17 плус буду инсистирали да се републичка коалиција преслика и у средине где је власт већ формирана са радикалима и народњацима.

Бојан Пајтић, потпредседник ДС-а, за јучерашњи „Дневник” је истакао да разговор о учешћу СПС-а у покрајинској власти (иако није неопходно) „има смисла уколико се на свим нивоима државе направи чврста проевропска вертикала” која, како је објаснио, подразумева и разговоре о заједничкој коалицији у већим градовима Војводине.

Млађан Динкић, лидер Г17 плус, крајем јуна је рекао да је улазак у коалицију са СПС–ПУПС–ЈС на републичком нивоу условљен истим односом „у успостављању власти у Београду, као и у другим локалним самоуправама, без обзира на то шта је до сада формирано или не”.

Али, шеф социјалиста у Лесковцу, рецимо, није спреман да прави нови савез. Председник ОО СПС Живојин Стефановић је почетком јуна, склапајући договор са народњацима и радикалима, нагласио да ће та коалиција опстати без обзира на могуће другачије договоре на републичком нивоу.

– Ми остајемо у коалицији коју смо направили. Поготово ће то бити тако ако се ја питам, а питаћу се за лесковачки одбор свакако. Дакле, такав договор може да се прави или мења, али без мене – рекао је Стефановић.

Бранко Ружић, председник Извршног одбора СПС-а, сматра да принцип формирања власти по вертикали није одржив. „Када нас питате да ли мора по вертикали нешто да буде, ми кажемо не. Нека нас неко убеди да ли је икада, од када је уведен вишепартијски систем у Србији, по вертикали увек била идентична власт; није. Можда је била прве две године”, казао је Ружић у емисији ТВ Б92 пре две недеље.

Саговорници „Политике” сматрају да ће коалиција која чини републичку владу бити пресликана „на локалу” где год је то могуће, тамо где власт још није формирана. Они мисле и да неће бити раскидања већ формираних коалиција, бар не у прво време, осим можда у Београду.

И Миодраг Радојевић са Института политичких студија, и Ђорђе Вуковић, програмски директор Цесида, истичу да ће се локални политичари водити чињеницом да власт која је блиска републичкој доноси битне предности њиховој општини или граду.

Радојевић истиче лакшу реализацију великих пројеката за које је неопходна и сарадња локалних власти, које би, према његовом мишљењу, могле да блокирају поједине акције републичких органа. А Вуковић наводи да су и проток новца и инвестиције у једну средину много другачије када је локална власт слична републичкој власти, него када јој је опозиција.

Иако се често говори како се на локалном нивоу решавају комунални и слични проблеми и како то нема везе са „високом” политиком, искуства говоре, наводи Радојевић, да су општине у којима владајуће странке нису биле исте као на републичком нивоу, биле у сасвим другачијем третману у поређењу са оним местима у којима су владале исте странке као у Републици. „Процес децентрализације још није завршен, па је спутана аутономија локалне самоуправе, поготово фискална аутономија. Републичка власт доноси одлуку о томе који ће се пројекти и у којим општинама финансирати. Сада су ту још и средства из НИП-а које треба распоредити, па није небитно ни у том смислу које су партије на власти у општинама”, истиче он.

– Одлагање конститутивних седница у општинама и градовима говори да се чекало формирање републичке владе. То је сада сигнал за општинске одборе странака да направе исте савезе као у Републици – оцењује Радојевић.

Вуковић оцењује да ће се „вертикални процес” у формирању коалиција углавном одразити на веће градове и општине, који су централама странака најинтересантнији. Зато је реално очекивати, према његовим речима, да се власт са националног нивоа преслика и на престоницу, али Вуковић не очекује да ће се у формирању осталих коалиција на локалном нивоу ићи до краја. „Постоје неки анимозитети на локалу. И пре него што је формирана коалиција на републичком нивоу, могло се видети, социјалисти су негде ишли са ДС-ом, зато што постоје анимозитети, рецимо, према ДСС-у и радикалима, или обратно, чак и ако иду са ДС-ом на националном нивоу, на локалу могу да буду такви проблеми већ одраније да локални функционери не желе у коалицију са ДС-ом”, каже он.