Ковид рестрикције за филмаџије у Кану
Филмским мјузиклом „Анет”, несташка француске кинематографије Леа Каракса, са Марион Котијар и Адамом Драјвером у главним улогама, као и уручењем почасне „Златне палме” америчкој глумици, продуценткињи и редитељки Џоди Фостер, вечерас свечано почиње 74. Кански фестивал. Уживо, уз публику и уз госте са свих страна света и уз канске туристе у ово хировито пандемијско време.
Први фестивалски дани без сумње ће бити хаотични (а можда тако и остане до краја), јер ће сви учесници фестивала из земаља изван ЕУ на сваких 48 сати морати да се тестирају како би, уз добијени ку-ар код уопште могли да се крећу и бораве на просторима ове манифестације и у филмским дворанама, без обзира на то што су се већ вакцинисали и поседују Зелени дигитални сертификат. Ослобођени сталног тестирања биће само грађани Европске уније који су се вакцинисали „Фајзеровом”, „Астра Зенекином” или вакцином компаније „Модерна”. И за европске примаоце било које друге вакцине, као и за оне невакцинисане, важиће исто: прво тест па дневно учешће на фестивалу. Тестирање је за позване фестивалске госте за сада бесплатно, а да ли ће тако остати и од сутра, 7. маја, од када би према одлуци француских власти требало да се наплаћује свим странцима (50 евра), остаје да се види. Уз све ово, ту су и оне сталне безбедносне контроле на сваком кораку, а и Кан није ове године у традиционалном мају већ у врелом јулу...
Овогодишњим одржавањем уживо, после прошлогодишње принудне паузе, Кан као да жели да надокнади све пропуштено. Филмова је више него икада, свакодневно се фестивалским програмима придодаје по један или два нова. А њих је могуће гледати, осим уз негативан ПЦР тест, још и уз приложену улазницу (телефоном или у штампаном облику), предходно резервисану (такође на 48 сати) на фестивалском сајту. Фестивалски челници су овај систем увели, кажу, како би се избегле оне традиционално огромне гужве испред дворана, додатно обезбедила строго прописана дистанца између људи, али и између седишта у дворанама. Биће потребно неколико дана да се и домаћини и гости привикну на ове изнуђене новотарије којима би требало да се спречи евентуално заражавање и ширење ковида19 међу фестивалском, али и градском популацијом...
Шта је ту је, али је ипак најважније што је својим програмом и присуством великих и значајних филмских имена, Кански фестивал још једном оправдао епитет најбољег и најзначајнијег светског фестивала. Полу Верховену, Асгхару Фархадију, Шону Пену, Бруну Думону, Франсоа Озону, Надаву Лапиду, Илдико Ењеди и осталим ауторима филмова у конкуренцији за „Златну палму” (укупно 24), затим и ствараоцима у паралелним програмима, попут легендарних Хонг Санг Суа и Фредерика Вајсмана, Андреи Арнолд (уједно је и председница жирија програма „Известан поглед”), Алексеју Герману јуниору, Ерану Корилину, Арију Фолману, Тому Мекартију, Корнелу Мундруцу, Гаспару Ноеу, придружују се и Оливер Стоун са реконструисаном верзијом филма ЏФК и италијански маестро Марко Белокио и то не само са филмом „Маркс може да чека” већ и са церемонијом на којој ће му (у фестивалској завршници) бити додељена почасна „Златна палма” за свеукупну каријеру...
Посебну чаролију филмским гледаоцима и туристима причиниће програм „Филм на плажи”, под отвореним небом, са избором филмских класика, а Кан се и ове године потрудио да приреди програм „Рандеву” са живим сусретима аутора и публике. Она ће сада имати прилику да разговара, осим са Џоди Фостер и холивудском звездом Метом Дејмоном, још и са Марком Белокијом, француском глумицом Изабел Ипер и британским редитељем Стивом Маквином. На степенастом црвеном тепиху испред дворане „Лимијер” појавиће се уживо многа звучна и атрактивна глумачка имена светске кинематографије, али ће над свим тим уобичајеним канским гламуром овога пута лебдети нелагода, несигурност, зебња, па и страх. Још смо далеко од „старе нормалности”...
Филмски центар Србије у Кану

Филмски центар Србије и ове године је присутан на канском Маршеу, на добро позиционираном пространом штанду који несебично дели са колегама из Словеније, Хрватске, Црне Горе, Северне Македоније и Бугарске. О активностима у оквиру овогодишњег пандемијског фестивалског издања директор ФЦС Гордан Матић за „Политику” каже:
– Овогодишњи фестивал у Кану нам је битан из више разлога. Први је тај што повратак публике у биоскопе оптимистично најављује повратак нормалног живота који је постојао пре короне, а који сви дуго прижељкујемо. Многе договоре и стратешки битне преговоре пандемија је прекинула и ово је прва прилика да наставимо активности које ће помоћи нашим колегама у Србији и региону у блиској будућности. Србија је ту. Присутна. Спремна да пружи нову енергију и креативност европској кинематографији.
Матић још истиче да је Кански фестивал незаобилазна тачка у раду ФЦС на интернационалној промоцији српских филмова, мањинских копродукција, пројеката у фази трагања за страним партнерима или приказивачима и да ће ФЦС представити све пројекте који су тренутно у постпродукцији, као и повољности које Србија нуди страним инвеститорима и продукцијама. У сколопу фестивала, у индустријском делу, биће значајан број конференција са представницима националних фондова, а ФЦС је ту, како каже Матић, да пружи подршку пројектима из наше земље који се развијају у оквиру неког од развојних фондова фестивала.
Д. Л.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


