Како се „давала корпа” у Бачкој

Пре десетак година заинтересовао сам се шта значи израз „дати корпу” и откуд потиче. Углавном се помиње да је пореклом из Немачке и да се односи на помало чудне ситуације (подизање момка у корпи до прозора). Неко је поменуо и игранку. То ми је дало идеју да „корпу” повежем баш с игранкама и то оним некадашњим, бачким.

И у бачкој варијанти израз „дати корпу” значи исто што и код Немаца: некоме у нечему не удовољити, одбити га.

Бачка варијанта спомиње корпице као модни детаљ. Наиме, девојке су уместо ташни за лични прибор углавном носиле украшене корпице. На игранке је ишло у друштву по неколико њих, често и у пратњи понеке маме, баке, комшинице... На игранци су се плесали танго, валцер... Играла су се и кола и то обавезно оно бачко, а свирали су тамбураши, хармоникаши...

У паузи, док су се музичари одмарали и освежавали шприцерима, девојке су с пратњом биле окупљене на једној страни сале. За то време момци су се окупљали на другој страни, ближе шанку и музичарима, али тако да могу погледом пратити и музичаре и девојке. Чим би музичари почели узимати инструменте момци су се спремали у „походе” ка својој изабраници за плес, за шапутање уз музику... Кад музичари почну свирати, крену и момци – сваки према својој изабраници да јој се поклони и замоли је за плес.

Једној срећници прилазе двојица момака с истом жељом – да девојка плеше с њим. Девојка их умиљато погледа, насмеши се, једном од њих даде на чување своју корпу, а с другим оде на подијум за плес. И тако настаде изрека „Немој ми дати корпу”.

На ондашњим игранкама и девојке су имале прилику да јавно покажу којег момка симпатишу, с ким би плесале. Музичари, обично пре него што почну свирати, најаве да „овај плес даме бирају”. Било је и ситуација да то најављују кад су момци већ кренули према својој изабраници, па би тада морали да се „цурукну”.

Кога ниједна девојка не позове на плес када „даме бирају”, тај је одлазио за шанк и вероватно размишљао како је то горе него добити корпу.

По завршетку игранке девојке које су дошле у групи тако су се враћале и кући, певајући. Сећам се да су кад сам био дечак певале „Синоћ кад је пао мрак” и „Поранила девојчица голубе да храни”.

Бранко Простран,
пензионер из Сомбора