Србин задужен 450 евра

Грађани Србије на крају јуна били су задужени 315 милијарди динара, што је 6,8 одсто више него крајем 2007. године. У просеку, свако је дуговао од 400 до 450 евра, а запослени двоструко више – 800 до 900 евра.

Највећи раст имали су стамбени и пољопривредни кредити. Готовинске позајмице већ неколико месеци нису на топ листи и њихов обим је у првој половини године смањен 2,7 одсто, а у јуну 1,2 одсто, док је обим потрошачких кредита у првих шест месеци смањен 26,3 одсто, али је у јуну повећан 2,2 процента.

Како је на јучерашњој конференцији за новинаре рекао Верољуб Дугалић, генерални секретар Удружења банака Србије, ти подаци показују да је обим задужености грађана далеко нижи него у другим земљама. Иако их треба узети условно јер су прерачунати по тренутном курсу динара.

Подаци Кредитног бироа показују да је у првој половини године смирeна тражња грађана за кредитима и другим банкарским услугама. При том, ако се узме у обзир да је инфлација од почетка године била око шест одсто, може се рећи, како је рекао, да су грађани задржали задуженост на нивоу прошле године.

Како је објаснио Дугалић, постоје два разлога за смиривање задужености грађана: мере Народне банке усмерене на обуздавање тражње, али и чињеница да су се грађани у претходне две године знатно задужили, па су се сада „заситили” кредита после снажне кредитне експанзије од приближно 50 одсто годишње у претходне две године. Све док грађани релативно уредно плаћају своје обавезе, као што је то сада случај, како је истакао, не може се рећи да су презадужени.

Дугалић је напоменуо да су у јуну први пут дугорочни стамбени зајмови постали доминантни у кредитима грађана јер је задуженост по тој врсти зајмова, на крају прве половине године, била 127,6 милијарди динара. Задуженост по стамбеним зајмовима у првој половини године порасла је 24,6 одсто, а у јуну 2,9 одсто. У првој половини године најзначајнији раст, од 123 одсто, имали су пољопривредни кредити, који су достигли 17,6 милијарди динара. Према његовим речима, то је последица активности Министарства пољопривреде од пре неколико месеци, када је одобрен знатан обим краткорочних пољопривредних кредита.

У наредном периоду, по његовој оцени, неће бити драматичне промене каматних стопа на кредите, већ ће оне стагнирати или благо расти.

Инфлација прети земљама у којима се задужују наше банке, па се тај ефекат, како је објаснио, преноси и на Србију, јер поскупљује задуживање. Али, конкуренција спречава банке да драматично дижу каматне стопе на кредите како не би изгубиле клијенте.