Како оживети Сомбор

У Сомбору је ових дана одржан скуп под називом „Од мог града мојој земљи – Како осигурати развој Србије” („Сомборске новине”, 2. јул). Поред локалних учесника у дебати, скупу је (онлајн) присуствовала Соња Лихт, председница Београдског фонда за политичку изузетност (БФПИ), односно фондације БФПЕ за отворено и одговорно друштво.

На скупу је наведено да је активност усмерена на подстицање развоја привреде, саобраћаја, културе, локалних привредника и инвеститора, информисање привредника о добијању кредита и донација (Хелена Муслин Роксандић, начелница градске управе). С друге стране, Агенција за привредне регистре Сомбора има више од 400 регистрованих удружења, а више од 200 организација добија средства од града и подршку локалне управе (Срђан Влашкалић). Модераторка дебате Станка Параћ Дамјановић наглашава да је ова дебата на ту тему у овој фази пројекта једна од осам градова у општина у републици.

Многим грађанима, а ни мени, није јасно зашто у тој дебати није ни покушано да се сагледа највећи проблем Сомбора – град је између два пописа изгубио више од 10.000 становника. Решење за тај проблем нађено је пре скоро петнаест година, када је предлагано и био начињен елаборат о постепеном оснивању високошколских установа. Циљ је да већина средњих школа пређе у високошколске установе. Тај подухват обезбедио би развој Сомбора, попут оног кад је постао слободан краљевски град у време Марије Терезије, 1740. године. Додуше, Соња Лихт је поменула ту идеју коју је сазнала од бивше градоначелнице „да Сомбор постане факултетски град и да се чувени Учитељски факултет усмери на теме мултикултурности и евентуално крене у развој једног прекограничног центра изврсности”. Међутим, следећи коментар госпође Лихт: „Мислим да су то амбициозни планови у овом времену кад још нисмо пребродили пандемију, али су изузетно важни”, не представља охрабрење.

Верујем да би свака искусна особа, попут Соње Лихт, морала да зна да оснивање високошколских установа није ад хок посао, не дешава се у ограниченом времену, већ захтева дугогодишње припреме. Зато сам очекивала да ће она дати вишеструки подстицај идеји коју је саопштила бивша градоначелница и пружити конкретан допринос реализацији тог подухвата. Председница Фонда за политичку изузетност могла би то да уради, само кад би хтела да помогне у реализацији тог одавно замрлог пројекта.

Ђурђина Хрњачки,
медицинска сестра, Сомбор