Најплаћенији пензионер у власти

Уколико нова влада одради пун мандат од четири године, вицепремијер др Јован Кркобабић када напусти ово ново радно место неће бити богатији само за још једно политичко искуство, већ ће и његов конто бити осетно већи.

Председник Партије уједињених пензионера Србије и борац за права најстаријих, осим редовне пензије, добијаће као и сваки пензионер који се поново запосли, тврде у Пензијском фонду, и плату на новом радном месту. У овом случају – вицепремијерску.

Кркобабићева примања ће, када се све стави на папир, месечно износити око 150.000 динара, што је око 1.800 евра. Вицепремијер, који је радио пуни радни век, како је и сам потврдио, сада прима највишу пензију по старом закону која износи око 60.000 динара. Истовремено ће му основна плата као потпредседника владе бити још 90.000 динара.

Кркобабић, међутим, како потврђују и у Пензијском фонду, неће узети ништа што му по закону не припада. Иако је пензионисан пре скоро две деценије, он сада као високи државни функционер има право да прима и плату као запослен. И не само то, већ и да по истеку мандата пензијском фонду поднесе захтев за измену основице за обрачун пензије, која ће му се увећати управо за примања која оствари као вицепремијер.

Ипак, вицепремијер јуче није знао да одговори на питање новинара „Политике” да ли ће за време мандата у влади примати и пензију и вицепремијерску плату.

– То је питање за генералног секретара Владе Србије. Биће онако како он каже. Не знам како је ово питање регулисано Законом о раду. Нисам се интересовао шта ми припада, то ме уопште и не занима –категоричан је био Кркобабић, који у јавности слови за доброг познаваоца законских права пензионера.

У Генералном секретаријату Владе Србије „Политици” је потврђено да потпредседник Јован Кркобабић има право да истовремено прима и пензију и пуну потпредседничку плату.

Међутим, он тек треба да се изјасни о томе, као уосталом и сви остали чланови владе. Наиме, како нам је речено у прес-служби владе, сви чланови Владе Србије требало би да предају своје радне књижице Генералном секретаријату и да се изјасне какав статус желе, односно где желе да им буде радна књижица, што ће потом да констатује Административна комисија Владе Србије. Подсећања ради, у претходним владама министри који су били запослени на универзитетима углавном су се изјашњавали да ће наставити да примају плату професора.

Потпредседник Јован Кркобабић, дакле, треба да се изјасни о потпредседничкој плати, коју може али и не мора да узима. Примера ради, Божидар Ђелић је, као вицепремијер у претходној влади, своју плату давао у Фонд „Зоран Ђинђић” и Фонд за децу Косова и Метохије, док се бивши министар без портфеља Драган Ђилас одрекао своје министарске плате у корист Фонда за КиМ и невладине организације Наша Србија.

Случај Кркобабића у српској политици није усамљен. Додуше, никада пензионер није био вицепремијер, али сведоци смо да и данас у посланичким клупама има седих глава. Данас су ту Драгољуб Мићуновић, из ДС-а, коме је као занимање наведено професор, баш као и Весни Пешић, пензионисани генерал Божидар Делић из СРС-а, као и тројица посланика ПУПС-а: Константин Арсенић, Мома Чолаковић и Никола Крпић.

Посланици пензионери, међутим, немају могућност да примају обе принадлежности. Борка Вучић, која је у претходном сазиву скупштине била посланик, каже за „Политику” да прописи налажу да пензионер који седи у посланичкој клупи може да бира или да се одрекне плате и прима само пензију или да прихвати да добија разлику између пензије и плате.

– Ја сам одлучила да примам разлику између пензије и посланичке плате – каже Борка Вучић додајући да у том случају пензионер нема права да подноси захтев да му се мења основица за обрачун принадлежности.

У српском парламенту још траје пријављивање посланика за стални рад, па се још не зна колико ће их тачно примати плату, или разлику између плате, односно пензије.

Посланици-пензионери, уколико се одлуче за стални рад у парламенту, примаће само посланичку плату и посланички додатак, дакле не и пензију.

У претходном сазиву је „на скупштинској плати” било 185 посланика, а у овом сазиву, према тренутним подацима, пријавило их се 63. Нето посланичка плата износи 75.883 динара и није мењана у последње четири године. Свих 250 посланика, без обзира на „радни статус” примају месечно 30.000 динара посланичког додатка.

(/slika2)У претходном скупштинском сазиву било је и посланика-пензионера, који су одлучили да примају плату уместо пензије као Драгољуб Мићуновић.

У овом сазиву у парламент је ушла и Партија уједињених пензионера Србије са пет посланика, који, за сада, примају само пензије. Како нам је речено у ПУПС-у, партија ће идуће недеље одлучивати о томе да ли ће њихови посланици у парламенту примати само разлику између пензија и посланичких плата, или ће се одлучити за посланичке плате. Одлука, како су нам објаснили, зависи од тога да ли ће неко од посланика ПУПС-а бити изабран за председника, или заменика председника неког скупштинског одбора, као и од тога да ли ће ПУПС имати сопствени посланички клуб. У Партији уједињених пензионера кажу, уколико ПУПС оснује свој посланички клуб, онда би, свакако, шеф посланичке групе био на сталном раду у парламенту, што значи да би ту и примао плату, јер „та функција захтева много више ангажовања и свакодневно присуство у парламенту”. Исто важи и за функције председника и заменика председника скупштинских одбора, али „о свему томе ће партија одлучивати идуће недеље”.

Ј. П. – Б. Б. – М. Ч.

-----------------------------------------------------------

Рад после пензије повећава пензију

Сваки пензионер који је имао прекид радног стажа, па се поново негде запосли, има право да прима и пензију и плату, појашњавају у Пензијском фонду. А да би имао право да поднесе захтев за измену основице за обрачун пензије, он мора годишње да има примања која одговарају минималној месечној заради. Примера ради, ако је минимална месечна зарада у Србији 10.000 динара, за годину дана је тај пензионер који се поново запослио морао да заради 120.000 динара. Искључиво под тим условима пензионер може да тражи да му се измени основица за обрачун пензије, односно да му се у обрачун уведу и нова примања.

У Фонду ПИО подсећају да је до 2002. године ово питање било другачије регулисано. Тадашњим законом пензионеру који би се поново запослио била је обустављена исплата пензија. Дакле примао је само лични доходак. Међутим, таква одлука је оспорена на Уставном суду и од тада пензионери који су отишли у старосну пензију имају право да примају и пензију и плату.

Ј. П.