Топлотни удар

Ако неће сада, кад ће, било би логичном питање док велики део света попут рибе на сувом покушава да ухвати дах и нађе склониште од брутално врелог таласа који обара све рекорде.

Климатске промене су Ахилова пета цивилизације. Оно што смо мислили да је удаљена будућност постаје сурова стварност. Најгоре слутње научних предвиђања остварују се у реалном времену.

Зна се ко је крив што је планета топлија него икад у последњих хиљаду година, што су температуре последње деценије највише откако су 1850. почеле да се мере, што је од последњих 20 година 19 најтоплијих забележено од 2000, а што је најтоплијих пет – последњих пет.

Крив је човек чије активности настављају да у атмосферу пумпају стотине милијарди тона штетних гасова. Природа не чека да се хомо сапиенс уразуми. Узвраћа свом силином своје моћи. Загрева атмосферу узрокујући топлотне ударе, разорне шумске пожаре, катастрофалне поплаве, побеснеле урагане, нестајање ледника, напредовање пустиња...

Океани су топлији него икада. Арктик се загрева брже од било ког дела планете. Леду на Исланду изречена је смртна казна, а наслаге леда на Антарктику тање се брже него што се предвиђало. Нивои мора упорно расту а све моћније олује потискују слану воду која убија плодно земљиште и шуме далеко од обала.

Не морају научници да нам потврде да топлотни таласи постају све интензивнији и чешћи, видимо сами. Искуства прошлости не помажу. Врелина престаје да буде ређи метеоролошки феномен, а у комбинацији са сушом постаје убитачна. Глад прети многим државама света. Ратови за воду замениће ратове за нафту.

Да ли ће се човек који је искључиви кривац климатских промена опаметити? Судећи по чињеници да се планета последње деценије константно и убрзано загрева, неће. Свако чудо за два дана, а онда по старом – док природи не досади и док не одлучи да драматично казни једину врсту на Земљи која покушава да је покори.

Свет мора да се припреми за екстремне температуре које ће ударати брже и теже него што се раније предвиђало, упозоравају водећи научници пратећи како се температуре више од 50 степени региструју на широком појасу од Калифорније до Марока и Ирака.

Информације говоре о више од 500 жртава повезаних са врућином по САД и Канади, шумским пожарима, поплавама изазваним топљењем глечера, прекидима струје, разрушеним путевима. Погођени су делови Сибира и Пакистана.

По Европи екстремни топлотни удари постају нормала. Падају нови рекорди у Паризу, Москви, Хелсинкију, Београду. На Гренланду нестају глечери јер се топи чак 60 одсто површине прекривене ледом, четири пута више него што је уобичајено током јула. У Лапонији, арктичком делу Финске, забележено је 33,6 степени. Нуклеарни реактори у Француској и Немачкој смањили су производњу јер је вода коју користе за хлађење – претопла.

Крећемо се по кругу који постаје зачаран. Европа је овакве топлотне таласе већ имала 2018–2019, по Аустралији су беснели драматични шумски пожари 2019–2020, а горопадне врућине су се окомиле на Сибир и прошле године.

Топлотни удари су прошле две године изазвали више жртава од свих других природних непогода. Да се не говори о болестима, изгубљеним радним часовима, уништеној имовини. Угрожено је здравље, прете социјални немири. Нови еко-систем мења биосферу. Десетине биљака, инсеката, птица и животиња нестају на наше очи.

Научници поручују још нешто што знамо, али нећемо да чујемо: промене које изазива човек утицаће да екстремна топлота буде 150 пута вероватнија. „Ово је досад највећи скок рекорда који сам икада видео”, каже др Фридерике Ото са оксфордског универзитета. „Дефинитивно не треба да очекујемо да ће се топлотни таласи понашати као у прошлости... у смислу онога за шта морамо да се припремимо”.

Да ли смо прешли „тачку отопљавања”? Можда и не, али је извесно да ка њој јуримо а научници су затекнути колико и обични људи. Компјутерски модели које су стварали деценијама једноставно пуцају.

Узроци температурне експлозије могу се наћи у атмосфери. Никада у последњих три милиона година у атмосфери није било толико угљен-диоксида као данас. Температура на Земљи се од краја 19. века повећала за око 1,2 степена Целзијуса – за шта су раније биле потребне хиљаде година. Пола степена само од 1990. А на два степена би могла да скочи колико 2050.

Да ли је одговор у прилагођавању високим температурама, које ће бити све више? За такве адаптације неопходне су стотине, па и хиљаде година. И не гарантују да ће људска врста преживети.

Одговор није у прилагођавању, већ мењању услова живота. А то значи смањење апетита за профитом, за лидерским позицијама које захтевају огромну потрошњу енергије, загађују околину и доприносе ефекту „стаклене баште”. Против разорне топлоте треба се борити подизањем што више зелених површина по градовима, кажу експерти додатно иритирајући становнике Београда у коме преко ноћи нестају стабла а паркови се бетонирају.

Биће све топлије, упозоравају научници. Садашњи рекорди једног дана ће постати нормала. Човек наставља да хода по минском пољу, мада још није прекасно да се опамети. Преношење података није довољно. Неопходна је промена људског односа према природи.

Може да звучи фразеолошки, али наметнути темпо садашње трке све поузданије укида будућност. Или ћемо, успевајући да некако преживимо неподношљиво топла лета, наставити да се понашамо по оној: После нас потоп. Пардон, смртоносна суша.

Можда ретко освежење у овим данима нуди подсећање на речи младе Швеђанке Грете Тунбегр изговорене на подијуму Уједињених нација и упућене политичарима света: „Украли сте моје снове и моје детињство вашим празним речима. Како се усуђујете? Како се усуђујете да кажете да ће све бити у реду? Ништа није у реду.”