Toplotni udar

Ako neće sada, kad će, bilo bi logičnom pitanje dok veliki deo sveta poput ribe na suvom pokušava da uhvati dah i nađe sklonište od brutalno vrelog talasa koji obara sve rekorde.

Klimatske promene su Ahilova peta civilizacije. Ono što smo mislili da je udaljena budućnost postaje surova stvarnost. Najgore slutnje naučnih predviđanja ostvaruju se u realnom vremenu.

Zna se ko je kriv što je planeta toplija nego ikad u poslednjih hiljadu godina, što su temperature poslednje decenije najviše otkako su 1850. počele da se mere, što je od poslednjih 20 godina 19 najtoplijih zabeleženo od 2000, a što je najtoplijih pet – poslednjih pet.

Kriv je čovek čije aktivnosti nastavljaju da u atmosferu pumpaju stotine milijardi tona štetnih gasova. Priroda ne čeka da se homo sapiens urazumi. Uzvraća svom silinom svoje moći. Zagreva atmosferu uzrokujući toplotne udare, razorne šumske požare, katastrofalne poplave, pobesnele uragane, nestajanje lednika, napredovanje pustinja...

Okeani su topliji nego ikada. Arktik se zagreva brže od bilo kog dela planete. Ledu na Islandu izrečena je smrtna kazna, a naslage leda na Antarktiku tanje se brže nego što se predviđalo. Nivoi mora uporno rastu a sve moćnije oluje potiskuju slanu vodu koja ubija plodno zemljište i šume daleko od obala.

Ne moraju naučnici da nam potvrde da toplotni talasi postaju sve intenzivniji i češći, vidimo sami. Iskustva prošlosti ne pomažu. Vrelina prestaje da bude ređi meteorološki fenomen, a u kombinaciji sa sušom postaje ubitačna. Glad preti mnogim državama sveta. Ratovi za vodu zameniće ratove za naftu.

Da li će se čovek koji je isključivi krivac klimatskih promena opametiti? Sudeći po činjenici da se planeta poslednje decenije konstantno i ubrzano zagreva, neće. Svako čudo za dva dana, a onda po starom – dok prirodi ne dosadi i dok ne odluči da dramatično kazni jedinu vrstu na Zemlji koja pokušava da je pokori.

Svet mora da se pripremi za ekstremne temperature koje će udarati brže i teže nego što se ranije predviđalo, upozoravaju vodeći naučnici prateći kako se temperature više od 50 stepeni registruju na širokom pojasu od Kalifornije do Maroka i Iraka.

Informacije govore o više od 500 žrtava povezanih sa vrućinom po SAD i Kanadi, šumskim požarima, poplavama izazvanim topljenjem glečera, prekidima struje, razrušenim putevima. Pogođeni su delovi Sibira i Pakistana.

Po Evropi ekstremni toplotni udari postaju normala. Padaju novi rekordi u Parizu, Moskvi, Helsinkiju, Beogradu. Na Grenlandu nestaju glečeri jer se topi čak 60 odsto površine prekrivene ledom, četiri puta više nego što je uobičajeno tokom jula. U Laponiji, arktičkom delu Finske, zabeleženo je 33,6 stepeni. Nuklearni reaktori u Francuskoj i Nemačkoj smanjili su proizvodnju jer je voda koju koriste za hlađenje – pretopla.

Krećemo se po krugu koji postaje začaran. Evropa je ovakve toplotne talase već imala 2018–2019, po Australiji su besneli dramatični šumski požari 2019–2020, a goropadne vrućine su se okomile na Sibir i prošle godine.

Toplotni udari su prošle dve godine izazvali više žrtava od svih drugih prirodnih nepogoda. Da se ne govori o bolestima, izgubljenim radnim časovima, uništenoj imovini. Ugroženo je zdravlje, prete socijalni nemiri. Novi eko-sistem menja biosferu. Desetine biljaka, insekata, ptica i životinja nestaju na naše oči.

Naučnici poručuju još nešto što znamo, ali nećemo da čujemo: promene koje izaziva čovek uticaće da ekstremna toplota bude 150 puta verovatnija. „Ovo je dosad najveći skok rekorda koji sam ikada video”, kaže dr Friderike Oto sa oksfordskog univerziteta. „Definitivno ne treba da očekujemo da će se toplotni talasi ponašati kao u prošlosti... u smislu onoga za šta moramo da se pripremimo”.

Da li smo prešli „tačku otopljavanja”? Možda i ne, ali je izvesno da ka njoj jurimo a naučnici su zateknuti koliko i obični ljudi. Kompjuterski modeli koje su stvarali decenijama jednostavno pucaju.

Uzroci temperaturne eksplozije mogu se naći u atmosferi. Nikada u poslednjih tri miliona godina u atmosferi nije bilo toliko ugljen-dioksida kao danas. Temperatura na Zemlji se od kraja 19. veka povećala za oko 1,2 stepena Celzijusa – za šta su ranije bile potrebne hiljade godina. Pola stepena samo od 1990. A na dva stepena bi mogla da skoči koliko 2050.

Da li je odgovor u prilagođavanju visokim temperaturama, koje će biti sve više? Za takve adaptacije neophodne su stotine, pa i hiljade godina. I ne garantuju da će ljudska vrsta preživeti.

Odgovor nije u prilagođavanju, već menjanju uslova života. A to znači smanjenje apetita za profitom, za liderskim pozicijama koje zahtevaju ogromnu potrošnju energije, zagađuju okolinu i doprinose efektu „staklene bašte”. Protiv razorne toplote treba se boriti podizanjem što više zelenih površina po gradovima, kažu eksperti dodatno iritirajući stanovnike Beograda u kome preko noći nestaju stabla a parkovi se betoniraju.

Biće sve toplije, upozoravaju naučnici. Sadašnji rekordi jednog dana će postati normala. Čovek nastavlja da hoda po minskom polju, mada još nije prekasno da se opameti. Prenošenje podataka nije dovoljno. Neophodna je promena ljudskog odnosa prema prirodi.

Može da zvuči frazeološki, ali nametnuti tempo sadašnje trke sve pouzdanije ukida budućnost. Ili ćemo, uspevajući da nekako preživimo nepodnošljivo topla leta, nastaviti da se ponašamo po onoj: Posle nas potop. Pardon, smrtonosna suša.

Možda retko osveženje u ovim danima nudi podsećanje na reči mlade Šveđanke Grete Tunbegr izgovorene na podijumu Ujedinjenih nacija i upućene političarima sveta: „Ukrali ste moje snove i moje detinjstvo vašim praznim rečima. Kako se usuđujete? Kako se usuđujete da kažete da će sve biti u redu? Ništa nije u redu.”