Истина затрпана лажима

Да ли патимо од хроничне неспособности да се замислимо над животом другог и да себе посматрамо у односу на окружење? Рекло би се да су симптоми ове болести, можда погубније и од пандемије вируса корона, приметни међу припадницима оба табора – вакцинисаних и оних који неће да приме цепиво против ковида 19. Први махом немају стрпљења да саслушају којом логиком се воде други, а антиваксери неће да преиспитају став у односу на далекосежне последице својих одлука.

Штавише, већина њих и није против вакцина, већ против ове – нове. Они су ковид неваксери, а не суштински антиваксери. Ово је битно имати на уму када у контексту ширења скепсе причамо о утицају медија, поготову деловању на друштвеним мрежама, где је истина затрпана лажима, па кроз ову призму заједнички здравствени проблем који се рефлектује на све животне сфере – делује нерешив.

Како заштитити себе и друге од вируса и како се владе широм света боре против ширења лажних објава које потпирују отпор према вакцинама, али и јавног неповерења које ужива политичка елита?

Струка попут мантре понавља да је вакцинација кључна у савладавању пандемије. Ипак, барем четвртина Европљана двоуми се или не жели да се на овај начин имунизује. Опсежно истраживање које је водио и серијом текстова приказао Еврофаунд (Европска фондација за побољшање животних и радних услова) указује да висок ниво колебљивости по овом питању влада међу људима који добар део времена проводе на друштвеним мрежама. Неспорно је и да међу онима који се информишу на овим платформама има вакцинисаних, али, и уз индивидуалне карактеристике, старост и пол, Еврофаунд закључује да је један од главних фактора који формира став према вакцини опсег употребе друштвених медија. Како се успешно супротставити онима који на друштвеним мрежама шире дезинформације?

У Америци је лично Џозеф Бајден напао „Фејсбук” јер допушта ширење антиваксерских дезинформација од релативно малог броја људи који утичу на милионе, попут Џозефа Мерколе или популарног подкастера Џоа Рогана, који саветује избегавање пелцовања. Меркола и Рогана има и у Европи, али је борба против њиховог утицаја на друштвеним мрежама пипава јер се лако прелива у поље права на слободу говора.

Најсвежији пример долази из Немачке, која има закон о говору мржње, по којем су „Фејсбук”, „Твитер” и „Јутјуб” одговорни за објављивања, тачније уклањање „токсичних садржаја”. Установљено је да „Твитер” проверава само један одсто притужби на садржај које добије, „Фејсбук” око 34, а „Гугл” 90 одсто. Сврха закона је да се спречи ширење илегалног садржаја и платформе присили да раде свој посао – реагују по притужбама како би се борили против хушкања и лажних вести. Ако мреже поред жалби оставе спорни садржај, казна је и до 50 милиона евра, коју избегавају методом – ако се двоумиш, обриши пост. Тако бива уклоњен садржај који није „токсичан”, чиме се задире у поље слободе говора.

Стога се владе против антиваксера боре „на терену”. Појавиле су се мотивационе акције попут новчане подршке пелцованима, доделе којекаквих ваучера, права на путовање. Вакцинисани могу живети нормалан живот у односу на невакцинисане. За неке је то био подстрек, а на друге је деловало контрапродуктивно. Букнули су протести по Европи вођени против „зелених пасоша” и влада које укидају основне слободе поларизујући народ. Сада се наглас и углас прича о обавезној вакцинацији, за почетак одређених категорија.

Француска ће од септембра тражити да запослени у здравству, неговатељи, службе безбедности буду пелцовани ако желе да се баве овим пословима. Грчка ће у том периоду обавезну вакцинацију примењивати на цео здравствени сектор. Посете угоститељским објектима и установама културе резервисане су за вакцинисане. Негативан тест више није довољан. Привилегије за вакцинисане изазвале су расправе и протесте у Италији и Немачкој. Рекло би се да дезинформације о вирусу обликују ставове подједнако колико и недовољно непристрасних информација.

Када би они први саслушали друге, можда би решење видели у њиховом скептицизму. Пелцовани кажу да не желе да се заразе, а подједнако ни да пренесу вирус, било својој баки или непознатима. Њихов став обликује усхићење вакцинама као што став оних који их избегавају обликује скептицизам мотивисан неповерењем у здравствени систем и власти. Они верују више „свом имунитету него експерименту”. Иза реченице којом оправдавају отпор крије се потреба за потпуном транспарентношћу уз коју се доносе уравнотежене одлуке.

Еврофаунд указује и да је неопходно радити на пружању јасних и непристрасних информација о вакцинама, њиховој ефикасности и безбедности на глобалном нивоу. Друштвене медије замишљају као форуме на којима креатори политике и представници јавног здравства од кредибилитета могу пружити информације и сарађивати с људима који имају дилеме, што може умањити оклевање. Неки ће и даље говорити: „Већ сам преживео сусрет с вирусом и нећу да примим лек одобрен за ванредну употребу”, а неки ће размислити да ли и даље имају веће шансе да умру у саобраћајној несрећи него од ковида.