Хоће ли бити новца за обештећење путника

Породица Милутиновић из Београда није путовала ван земље од почетка пандемије. Одмор за њих четворо у Египту, плаћен у целости, пропао је због короне, али због сложене ситуације и породичних разлога одлучили су да не искористе заменско путовање, него да им агенција врати новац. Кажу сачекаће до јануара, када према уредби, агенције морају да исплате све путнике који нису отишли на плаћене дестинације.

Не постоје прецизни подаци колико је грађана искористило ваучере за аранжмане уплаћене пре здравствене кризе, али према последњим подацима Националне асоцијације туристичких агенција „Јута”, отприлике реч је о око 50 одсто њих. Ако се томе дода и податак да су према досадашњем промету агенције на половини промета из 2019. године, јасно је у каквом проблему ће се наћи сви они који до 15. јануара морају да обештете путнике.

– У овом моменту подаци не охрабрују. Не мислим да ће још много њих искористити те заменске ваучере, јер има доста оних који не желе да путују. За сада се у агенцијама надају да неће бити нових затварања и да ће до краја године моћи да наставе да раде како би се финансијски опоравиле. Без тога биће проблема и у пословању, али и када дође тренутак да се новац врати – каже Александар Сеничић, директор „Јуте” и додаје да је тешко очекивати да ће страни партнери агенцијама враћати средства за нереализована путовања.

Према ранијим проценама око 300.000 путника остало је због пандемије без плаћених одмора вредних 60 милиона евра. Влада Србије је још у априлу прошле године усвојила Уредбу о понуди заменског путовања за оно које је отказано или није реализовано услед ковида 19. Овом уредбом омогућено је да сви грађани који су уплатили аранжман до 15. марта 2020, могу да са агенцијама договоре заменско путовање које могу да искористе најкасније до 31. децембра 2021. године.

Уколико заменско путовање не буде реализовано до поменутог датума, грађани имају право на повраћај уплаћених средстава до 15. јануара 2022., наводи се у уредби.

Иако је ново путовање било могуће реализовати на истој или другој дестинацији по истој цени или уз доплату, и даље је много оних који то нису учинили. На овај начин је држава спасила туристичке агенције сигурног банкрота, али како посла није било ни у међувремену за многе, одложени проблем стиже полако на наплату.

Упитан шта ће се догодити у случају да нека агенција нема новца да исплати путнике, Сеничић одговара да ће се отворити полиса осигурања како би грађани били обештећени.

– Није ово само проблем у Србији. Многе туристичке земље тражиле су од државе да им одложи те обавезе, јер посла нема и туризам је тек полако почео да се опоравља. Италија, па и Грчка су већ отворено затражиле такву помоћ – наводи Сеничић.

У осигуравајућим кућама су спремни на овакав сценарио. У „Триглав осигурању” за наш лист кажу да ће сваком појединачном осигураном случају и одштетном захтеву приступити у складу са релевантним чињеницама и условима осигурања.

– Полисама је покривен ризик инсолвентности организатора туристичких путовања, тако да је осигурани случај настао када се утврди инсолвентност у складу са условима осигурања и важећим прописима. Дефинисани су лимити са важећим Правилником о врсти, висини и условима гаранције путовања, висини депозита у зависности од категорије лиценце, начину активирања, намени средстава, као и о другим условима које мора да испуни организатор путовања – објашњавају у овој осигуравајућој кући. Они додају да прате све ризике и да су спремни да испуне своје обавезе.

Србија је, да подсетио, једна од малобројних земаља које су задржале на снази Уредбу о заменским путовањима, а разлог што је она остала је пре свега што нисмо у ЕУ.

Иначе, већина земаља чланица које су на почетку пандемије донеле овакве одлуке (које се сматрају и на штету путника) морале су да их суспендују на захтев Европске комисије (ЕК) која је чак покренула поступке против држава које су „незаконито додељивале ваучере путницима”.

Реч је о 12 земаља које су, како је наведено у извештају ЕК, прекршиле одредбе члана 12 Директиве о путовањима у пакет аранжманима с обзиром на то да су својим националним легислативама агенцијама и авио-компанијама омогућиле да путницима издају ваучере уместо повраћаја новца, а то је у приличном раскораку с препорукама комисије о начину како се путнички ваучери током пандемије могу нудити путницима.

Ваучери, наиме, нису забрањени, али само уколико су на добровољној бази, дакле путник одлучује жели ли ваучер или новац. Уколико не жели ваучер има право да одбије такву понуду и да у прописаном року од 14 дана од отказа путовања добије новац и то комплетан уплаћени износ, наведено је у образложењу Европске комисије.