Бака ће то да среди

У „породичним задругама”, домовима где барем три генерације седе за једним столом, најдебљи крај често извуку деца младих родитеља. У оваквим породицама могуће је да „најсвежији” пар никад не оствари кохезију, а њихово дете буде збуњено и несигурно у то на кога би требало да се угледа.

Ивана Алексић, породични терапеут, на основу дугогодишњег искуства каже да се живот неколико генерација под истим кровом готово увек покаже погрешним.

– Неколико година „задружног” живота углавном се заврши незадовољством младих и селидбом у, најчешће, изнајмљен стан. Понекад се и родитељи преселе у, рецимо, викендицу, остављајући стан деци. Ипак и тада има проблема, јер најчешће за тај чин траже „лојалност и одређена права” – објаснила је Алексићева.

Она тврди да родитељи младих брачних парова данас мање уважавају границе и често се „петљају” у породични живот своје деце.

– Предуслов успеха младе породице је постављање границе према примарним породицама, у којима су супружници одрасли. Важно је јасно ставити до знања ко на шта има право, а кад две породице живе заједно то је скоро немогуће. Неретко се дешава и да женина мајка преузме дете у непосредном надметању за мајчинску улогу са ћерком. Овако се, из најбоље намере и уз изговор „ништа ви децо не брините, ја ћу све, ви се забављајте” чини лоше и младој мајци и детету. Мајка се дисквалификује, а дете збуњује – упозорила је саговорница.

Ситуације кад мама нешто забрани детету, а баба одобрава уз објашњење „дођи, бака ће то да среди” звуче банално, али Алексићева упозорава да могу бити прилично опасне за психолошки развој детета.

– Одговорност сносе и родитељи којима је, чини се, лакше да дете препусте бакама и декама него да се родитељству посвете на прави начин. У сваком случају, заједнички живот неколико генерација у истом дому није добро решење. Нажалост, реалност је у Србији таква да често другог избора нема – закључила је Алексићева.