Субота, 23.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Краљева вода на Златибору

Чесма краља Александра на Златибору (Фото: лична архива)

Недавно је у простору културног центра на Златибору отворен иновациони стартап центар, који је уписан у дигиталну и иновациону карту Србије и Европе, а имају га само неки највећи градови Европе. Овај центар још више ће побољшати развој туризма на овом подручју.

Верујем да ће читаоце „Политике” занимати кратак приказ како су изгледали зачеци туризма на овој некад дивљој и суровој планини.

На Златибору је 1893. године боравио краљ Александар Обреновић, коме су Златиборци из околних села приредили дочек уз ручак поред хладног извора званог Кулашевац, у најлепшем крајолику ове планине. Према причању очевидаца, то је био изузетан догађај, а том приликом председник Општине Чајетина Петар Мићић у добродошлици је изразио жељу да Златибор постане туристички крај.

Краљ је и сам био вољан да свој боравак нечим обележи, па је издвојио средства којима је на Кулашевцу изграђена чесма и постављена плоча с натписом „Краљ Александар 20. августа 1893”. У знак захвалности место је тада добило ново име – Краљева вода.

Овом догађају присуствовали су представници златиборских села у празничном руху, свечаним пеленгирима, везеним прслуцима, чарапама, кошуљама, зубунима, с украшеним појасевима, многи с босиљком у руци.

Доносимо мало познато казивање Петрије Божанић из села Јабланица, која је сећање на тај дан који је доживела као млада девојка годинама препричавала својим сељанима: „Ми млади певамо, играмо и веселимо се, тек понекад кришом погледамо у краља као да је неко божанство. Изненада, он устаде, поведе коло и позва нас да се ухватимо. Ми радосно поскочисмо и заиграсмо. Окупљени народ гледао је као у чуду то необично коло у којем младић у свечаној краљевској одори игра загрљен са златиборским сељацима обученим у пеленгаће и пеленгире, док се све орило од наше радости, поцупкивања и подврискивања.”

Момир Марјановић,
публициста, аутор књиге „Из прошлости прибојског краја”, Београд

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dr Slobodan Devic
Iako smatram da je Milos Obrenovic jedini srpski drzavnik (onaj sto pravi drzavu) u skorasnjoj (poslednjih 200 godina) srpskoj istoriji, mislim da nas ipak i dalje progoni "zlocin" koji je nacinio spram svoga kuma. Sto'nomad lepo rekao Apostolovski, umesto da se mnozimo, mi se stalno delimo: na cetnike i partizane, komuniste i radikale, Obrenovice i Karadjordjevice. Nikako da shvatimo da "divide et impera" postoji od kada je sveta i veka ...
Lazar Nedeljkov
Smatram da je sramota da kralj Aleksandar nema spomenik na svom Trgu na Zlatiboru, bas kao sto kralj Milan nema jos uvek svoj spomenik na istoimenom trgu u Nišu.Obrenoviće i dan, danas zanemaruju debelo, a oslobodili su, prosirili i modernizovali Srbiju…SRAMOTA!
Мијовић
Била је иницијатива у општини да се Александру Обреновићу постави обележје, али чланови СПОа су одбацили. Они величају Карађорђевић. Срамотно је да Обреновићи, који су препородили Србију, немају обележје. Не говорим то зато што сам из села где је Милош рођен, већ, као мислећи грађанин. А Карађорђевићи су истребили све побочне линије Обреновића.
Мирјана Прокопијевић
Радила сам у Туристичком савезу у тада Титовом Ужицу кад нам се обратила једна госпођа која се жалила како је чесма запуштена и да су то њени преци подигли. Испало је на крају, да је мој деда правио гвоздену ограду пред Други светски рат за ту чесму. Знам да је тој Јованки Драговић и Александри Поповић-Пурић, кућа била до бојаџије Врањешевића. Кућа је била лепа, национализована је. Не знам шта је са том породицом било, мислим да наследници живе у Београду.
Чизмић
Моји Чизмићи су са Драговићима кумови. Чукундеда и прадеда и кумови Ристовићи су воловском запрегом вукли материјал за чесму. Све је платио Томо. Томо и Јока имали су 6 деце. Ружа је била најстарија. Имала је Љиљану и Александру. Љиљана је имала Наташу која има сина Галета и он је адвокат у Београду. Наташа ми је својевремено показала рачуне за материјал на име Томе. Било би корисно да се то овековечи неком монографијом о чесми. Био је натпис са Томиним именом. Овај је из 90их година.
Мирјана Прокопијевић
Радила сам у Туристичком савезу у тада Титовом Ужицу кад нам се обратила једна госпођа која се жалила како је чесма запуштена и да су то њени преци подигли. Испало је на крају, да је мој деда правио гвоздену ограду пред Други светски рат за ту чесму. Знам да је тој Јованки Драговић и Александри Поповић-Пурић, кућа била до бојаџије Врањешевића. Кућа је била лепа, национализована је. Не знам шта је са том породицом било, мислим да наследници живе у Београду.
Душица Митровић, Ужице
Чесма је била оштећена у Првом св. рату. Краљ Александар је одбио да помогне реконструкцију зато што је посвећена Александру Обреновићу. Сачувало се писмо краља Александра из 1928.године где каже да је чесма посвећена династији Обреновића те да он није у могућности да помогне реконструкцију. Чесму је, о свом трошку, обновила 1935. године Јованка Драговић, удовица Томе. Тада је постављена и ограда од кованог гвожђа. Њена ћерка Александра и унука Наташа Петровић-Лацо су 1983. помогле обнову.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.