Nedelja, 24.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kraljeva voda na Zlatiboru

Чесма краља Александра на Златибору (Фото: лична архива)

Nedavno je u prostoru kulturnog centra na Zlatiboru otvoren inovacioni startap centar, koji je upisan u digitalnu i inovacionu kartu Srbije i Evrope, a imaju ga samo neki najveći gradovi Evrope. Ovaj centar još više će poboljšati razvoj turizma na ovom području.

Verujem da će čitaoce „Politike” zanimati kratak prikaz kako su izgledali začeci turizma na ovoj nekad divljoj i surovoj planini.

Na Zlatiboru je 1893. godine boravio kralj Aleksandar Obrenović, kome su Zlatiborci iz okolnih sela priredili doček uz ručak pored hladnog izvora zvanog Kulaševac, u najlepšem krajoliku ove planine. Prema pričanju očevidaca, to je bio izuzetan događaj, a tom prilikom predsednik Opštine Čajetina Petar Mićić u dobrodošlici je izrazio želju da Zlatibor postane turistički kraj.

Kralj je i sam bio voljan da svoj boravak nečim obeleži, pa je izdvojio sredstva kojima je na Kulaševcu izgrađena česma i postavljena ploča s natpisom „Kralj Aleksandar 20. avgusta 1893”. U znak zahvalnosti mesto je tada dobilo novo ime – Kraljeva voda.

Ovom događaju prisustvovali su predstavnici zlatiborskih sela u prazničnom ruhu, svečanim pelengirima, vezenim prslucima, čarapama, košuljama, zubunima, s ukrašenim pojasevima, mnogi s bosiljkom u ruci.

Donosimo malo poznato kazivanje Petrije Božanić iz sela Jablanica, koja je sećanje na taj dan koji je doživela kao mlada devojka godinama prepričavala svojim seljanima: „Mi mladi pevamo, igramo i veselimo se, tek ponekad krišom pogledamo u kralja kao da je neko božanstvo. Iznenada, on ustade, povede kolo i pozva nas da se uhvatimo. Mi radosno poskočismo i zaigrasmo. Okupljeni narod gledao je kao u čudu to neobično kolo u kojem mladić u svečanoj kraljevskoj odori igra zagrljen sa zlatiborskim seljacima obučenim u pelengaće i pelengire, dok se sve orilo od naše radosti, pocupkivanja i podvriskivanja.”

Momir Marjanović,
publicista, autor knjige „Iz prošlosti pribojskog kraja”, Beograd

Komentari8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dr Slobodan Devic
Iako smatram da je Milos Obrenovic jedini srpski drzavnik (onaj sto pravi drzavu) u skorasnjoj (poslednjih 200 godina) srpskoj istoriji, mislim da nas ipak i dalje progoni "zlocin" koji je nacinio spram svoga kuma. Sto'nomad lepo rekao Apostolovski, umesto da se mnozimo, mi se stalno delimo: na cetnike i partizane, komuniste i radikale, Obrenovice i Karadjordjevice. Nikako da shvatimo da "divide et impera" postoji od kada je sveta i veka ...
Lazar Nedeljkov
Smatram da je sramota da kralj Aleksandar nema spomenik na svom Trgu na Zlatiboru, bas kao sto kralj Milan nema jos uvek svoj spomenik na istoimenom trgu u Nišu.Obrenoviće i dan, danas zanemaruju debelo, a oslobodili su, prosirili i modernizovali Srbiju…SRAMOTA!
Мијовић
Била је иницијатива у општини да се Александру Обреновићу постави обележје, али чланови СПОа су одбацили. Они величају Карађорђевић. Срамотно је да Обреновићи, који су препородили Србију, немају обележје. Не говорим то зато што сам из села где је Милош рођен, већ, као мислећи грађанин. А Карађорђевићи су истребили све побочне линије Обреновића.
Мирјана Прокопијевић
Радила сам у Туристичком савезу у тада Титовом Ужицу кад нам се обратила једна госпођа која се жалила како је чесма запуштена и да су то њени преци подигли. Испало је на крају, да је мој деда правио гвоздену ограду пред Други светски рат за ту чесму. Знам да је тој Јованки Драговић и Александри Поповић-Пурић, кућа била до бојаџије Врањешевића. Кућа је била лепа, национализована је. Не знам шта је са том породицом било, мислим да наследници живе у Београду.
Чизмић
Моји Чизмићи су са Драговићима кумови. Чукундеда и прадеда и кумови Ристовићи су воловском запрегом вукли материјал за чесму. Све је платио Томо. Томо и Јока имали су 6 деце. Ружа је била најстарија. Имала је Љиљану и Александру. Љиљана је имала Наташу која има сина Галета и он је адвокат у Београду. Наташа ми је својевремено показала рачуне за материјал на име Томе. Било би корисно да се то овековечи неком монографијом о чесми. Био је натпис са Томиним именом. Овај је из 90их година.
Мирјана Прокопијевић
Радила сам у Туристичком савезу у тада Титовом Ужицу кад нам се обратила једна госпођа која се жалила како је чесма запуштена и да су то њени преци подигли. Испало је на крају, да је мој деда правио гвоздену ограду пред Други светски рат за ту чесму. Знам да је тој Јованки Драговић и Александри Поповић-Пурић, кућа била до бојаџије Врањешевића. Кућа је била лепа, национализована је. Не знам шта је са том породицом било, мислим да наследници живе у Београду.
Душица Митровић, Ужице
Чесма је била оштећена у Првом св. рату. Краљ Александар је одбио да помогне реконструкцију зато што је посвећена Александру Обреновићу. Сачувало се писмо краља Александра из 1928.године где каже да је чесма посвећена династији Обреновића те да он није у могућности да помогне реконструкцију. Чесму је, о свом трошку, обновила 1935. године Јованка Драговић, удовица Томе. Тада је постављена и ограда од кованог гвожђа. Њена ћерка Александра и унука Наташа Петровић-Лацо су 1983. помогле обнову.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.