Краљева вода на Златибору

Недавно је у простору културног центра на Златибору отворен иновациони стартап центар, који је уписан у дигиталну и иновациону карту Србије и Европе, а имају га само неки највећи градови Европе. Овај центар још више ће побољшати развој туризма на овом подручју.

Верујем да ће читаоце „Политике” занимати кратак приказ како су изгледали зачеци туризма на овој некад дивљој и суровој планини.

На Златибору је 1893. године боравио краљ Александар Обреновић, коме су Златиборци из околних села приредили дочек уз ручак поред хладног извора званог Кулашевац, у најлепшем крајолику ове планине. Према причању очевидаца, то је био изузетан догађај, а том приликом председник Општине Чајетина Петар Мићић у добродошлици је изразио жељу да Златибор постане туристички крај.

Краљ је и сам био вољан да свој боравак нечим обележи, па је издвојио средства којима је на Кулашевцу изграђена чесма и постављена плоча с натписом „Краљ Александар 20. августа 1893”. У знак захвалности место је тада добило ново име – Краљева вода.

Овом догађају присуствовали су представници златиборских села у празничном руху, свечаним пеленгирима, везеним прслуцима, чарапама, кошуљама, зубунима, с украшеним појасевима, многи с босиљком у руци.

Доносимо мало познато казивање Петрије Божанић из села Јабланица, која је сећање на тај дан који је доживела као млада девојка годинама препричавала својим сељанима: „Ми млади певамо, играмо и веселимо се, тек понекад кришом погледамо у краља као да је неко божанство. Изненада, он устаде, поведе коло и позва нас да се ухватимо. Ми радосно поскочисмо и заиграсмо. Окупљени народ гледао је као у чуду то необично коло у којем младић у свечаној краљевској одори игра загрљен са златиборским сељацима обученим у пеленгаће и пеленгире, док се све орило од наше радости, поцупкивања и подврискивања.”

Момир Марјановић,
публициста, аутор књиге „Из прошлости прибојског краја”, Београд