Од убице ни трага

Кршевица код Бујановца – Скоро три месеца након незапамћеног злочина у Кршевици код Бујановца, Бобан Митић четвороструки убица из Ратаја код Врања још измиче потери. Код мештана овог али и суседних села присутан је страх да случајно у глуво доба ноћи до зуба наоружани Бобан Митић не бане у њихово двориште или кућу. Међутим, храбри их стално присуство полиције која редовно обилази ово подручје.

Као пре извесног времена, када је после једномесечног лечења на нишкој неурохируршкој и офталмолошкој клиници, петогодишња Кристина Митић (коју је очух Бобан Митић тешко повредио) дошла кући, тако је било и прекјуче када смо ушли у двориште са мноштвом поклона које су упутили хумани читаоци „Политике”, али и други грађани и организације из земље и иностранства.

Док смо им предавали дарове прво су низ лице као потоци потекле сузе Благоју Ристићу (57) а потом Горану (23), а затим се зачуо јаук и лелек, деде, ујака и ближих рођака, који су се тог тренутка затекли у кући и дворишту. Након успешног лечења на нишкој неурохируршкој и офталмолошкој клиници, петогодишња Кристина Митић, којој је из непосредне близине из пиштоља пуцао у главу очух Бобан Митић полако се опоравља. Девојчица је остала без десног ока али након тешке трауме коју је преживела, по речима лекара, успешно излази из кризе.

Те кобне вечери 16. марта ове године Бобан Митић је убио Кристинину мајку Сузану (25), четворогодишњег брата Лазара, двогодишњу сестру Анђелу и баку Сунчицу Ристић (47) и покушао да убије деду Благоја (57) али га је из непосредне близине промашио. Пошто злочинац у пиштољу није имао више метака, песницом је ударио Благоја по лицу, бацио пиштољ и нестао у помрачини бежећи према оближњој шуми.

Док Бобан Митић (34) још измиче полицијској потери и за њим је расписана међународна потерница, кућа у Кршевици, у којој убица није имао милости за своје најмилије, после стравичног злочина је под полицијском заштитом, а под присмотром је његов дом у Ратају.

– Моја унучица Кристина врло често, несвесно, позове мајку (моју кћерку) Сузану, брата Лазара, сестру Анђелу. Пошто се не одазивају плаче, дозива их и пита што их нема. То ми још више отвори превелику рану у грудима. Срце хоће да пукне – прича очију пуних суза деда Благоје Ристић. – Хвала добрим и хуманим људима који су нам помогли и труде се да нам ублажиле превелику бол и патњу.

– Кристина је једино што ми је остало од сестре. Чуваћемо је отац, моја супруга и ја. Важно је да је она нама остала жива. Опоравља се и сваким даном је све боље и боље. Велики проблем нам је што тражи мајку, брата, сестру, баку – вели Горан.

Породица Ристић је изузетно сиромашна. Ситуација је још гора након трагедије. Зато им многи, попут сељана Кршевице који знају за њихову немаштину помажу. Помоћ у храни одећи и обући коју су упутили читаоци „Политике” донела је хуманитарна организација „Животна помоћ”.