Време је да нашу историју представимо страним туристима

Клаудио Цетина, архитекта из Ријеке, са запаженим радом у Београду, пре више од три деценије рекао је да Сремска Митровица, Зајечар и Ниш имају велике „наслаге” историје и ископине, које, уз најлуксузније хотеле, могу скупо да продају америчким и другим туристима у годинама, заинтересованим за „туризам знања”.

Колико знам, а скоро сам био тако, Митровица још нема хотеле с пет звездица. Али има лепшу и бољу плажу од Шапца, града који је некада имао неколико плажа на којима су Шапчани проводили врела лета. Данас – тек по који пливач. Близу је била шума Дудара, коју је тадашњи градоначелник да посекао би обезбедио простор за бацање смећа. Тај проблем је до сада некако саниран, али остаје жал за данима кад се лети проводило време на Сави. Само тридесетак километара даље, у Сремској Митровици, видео сам сасвим другу слику: плажа посута песком, бесплатне лежаљке, сунцобрани, кабине за пресвлачење, тушеви... Свега тога некада је било и код нас, у Шапцу. Предлажем надлежнима да обнове плажу од старог, железничког моста (који је само до пола офарбан) до новог. Да буде пешчана. А онда ће и они који нуде свеже мекике, пурењаке и квалитетну храну потражити ухлебље. Као у Митровици.

Али, да се вратим на почетак приче. Маштам о велелепним хотелима и богатим странцима који ће остављати доларе и евре да виде и сниме Сирмијум, Феликс Ромулијану, Гамзиград, Наисус, Момчилов град... Додао бих и Костолац, Трајанову таблу, Хипербореју (о којој је писао Милош Црњански). Да поменем и Срејовића. Новац нам је надохват руку, само треба „осмислити” како га зарадити.

Прошло је већ више од три деценије од предлога Клаудија Цетине. (А шта је то за дугу и бурну историју наших крајева…) Показаћемо свету шта имамо, да види (да нисмо тиква без корена) кад нам дође у госте. А ми смо пословично добри домаћини...

Тако мало нам је потребно за успех. Надам се.

Јован Рукавина,
Шабац