Ваздух добар, али мирис несносно тежак

Суграђани се жале на смрад, али и на здравствене тегобе. – Није мерено присуство честица које се ослобађају када гори отпадЗванични подаци указују да је ваздух у престоници добар и одличан после пожара на депонији у Винчи, али бројни грађани данима имају потпуно другачији утисак. „Гушим се”, „Пробудио ме је несносан смрад”, „Бојим се да отворим прозоре да се не бисмо погушили у стану”, „Осећам бол у грлу”, „Боли ме глава” – само су неке од жалби које смо чули од оних који станују углавном у центру престонице, у Миријеву, на Карабурми, у близини КБЦ „Звездара”, али чак и у насељу Степа Степановић.

Према подацима са сајта „Беоеко”, јуче око 11 часова, квалитет ваздуха у Булевару деспота Стефана, у насељу Винча и у Улици Омладинских бригада оцењен је као добар, док је у Овчи, Земуну, Обреновцу, обреновачком насељу Ушће, Великим Црљенима и у Улици Драгише Мишовића оцењен као одличан. Средња вредност ваздуха, судећи на основу истих показатеља, означена је као одлична.

Зашто Београђани и Београђанке сумњају у квалитет ваздуха који удишу и да ли има разлога да страхују од последица тињања депоније у Винчи?

Према речима Огњена Пантића из „Београдске отворене школе”, оно што ових дана удишу становници нашег града није део редовног мониторинга ваздуха и зато је неопходно измерити присуство честица које се емитују у ваздуху када гори отпад. Мерења која се у овом тренутку обављају нису релевантна за ову врсту проблема зато што је потребно обавити наменски мониторинг и утврдити присуство отровних честица диоксина и фурана. Ово потврђује и Бранислав Божовић, геолог у области заштите животне средине и бивши градски секретар, а како каже, потребно је бавити се посматрањем најопаснијих честица.

– Ако не пратимо најтеже канцерогене супстанце које настају у току запаљења те врсте материјала, како можемо резоновати да ли је нешто опасно или не? Мирис није фикција, мирис је материја – истиче Божовић и додаје да се ради о токсиколошкој катастрофи. Што су ситније честице, то су већи носиоци загађења, објашњава, јер улазе у плућа, не потапају се у њима и не избацују мокрењем, него остају да лебде у нашим алвеолама. Београђани и Београђанке, према његовом мишљењу, требало би да затворе прозоре, али и да што више бораве у парковима, шумама и на вишим тачкама у граду. Када се запали контејнер или канта за смеће, слика је коју су својевремено затекли наши репортери, многи од суграђана стоје у близини и знатижељно посматрају шта се дешава. Исто је било и прексиноћ у најближој околини тржног центра у Блоку 70. А кад је ватра, требало би се удаљити са тог места, баш због отровних честица које се ослобађају када сагорева отпад.