У Рзаву воде мало за пет општина

Ариље. – Жега и суша стежу данима, воде за пиће нема довољно. Управо то дешава се током овог месеца у пет локалних самоуправа које се снабдевају са водосистема „Рзав”: у Чачку, Горњем Милановцу, Пожеги, Лучанима и Ариљу. Свака је због тога прогласила ванредну ситуацију, рестрикције у водоснабдевању могуће су за око 250.000 корисника овог водосистема у поменутим општинама.

Водозахват „Шевељ”б(још привремени) на Великом Рзаву код Ариља, кључни део система „Рзав”, чека обилније кише како би више воде послао цевоводом. На овој суши одавде и из оближње фабрике воде корисницима се шаље две трећине потреба. С тим што безводица нарочито погађа села у вишим пределима и приградска насеља овог краја, где малтене свака кап постаје драгоцена. Локалне самоуправе предузеле су кораке да цистернама обезбеде помоћ становништву, на тај начин помаже и Војска Србије.

У Регионалном јавном предузећу за водоснабдевање „Рзав” у Ариљу истичу да су падавине услов нормализације водоснабдевања општина са овог система, као и рационална потрошња док се не поправи хидролошка ситуација. Директор ЈП „Рзав” Зоран Бараћ изјавио је да у овом тренутку све зависи од хидрологије:

– Суочени смо већ десетак дана са веома малим протицајем реке Велики Рзав на профилу где узимамо воду. Тренутни протицај је око 1.100 литара у секунди, фабрика узима око 420 секундних литара, док остало морамо оставити у реци да би она живела низводно. Имамо, дакле, сушан период, па из реке не можемо узети више воде. А потребе наших корисника у овом тренутку су око 700 литара у секунди, тако да им свега 60 одсто потребне воде испоручујемо. У овој ситуацији значајно је да ли комунална предузећа којима испоручујемо воду имају какву алтернативу, своја локална изворишта или су само ослоњена на нас. Град Чачак има своја изворишта и она у овом тренутку раде пуним капацитетима, тако је и у Горњем Милановцу. Али остале локалне самоуправе немају, ослоњене су потпуно на регионални систем „Рзав”. Зато се, док кише не буде, морамо држати рационалног приступа, комунална предузећа треба да раде максималним капацитетима, а ми морамо узимати све што река дозвољава, али да се не угрози њен низводни ток – изјавио је Бараћ за РТС, додајући да је дугорочно решење ове ситуације завршетак изградње бране „Сврачково” са водоакумулацијом. Ти радови, каже он, обављају се интензивно, држава даје значајна средства. Ради се о капиталном објекту, сложеном грађевинском подухвату који у наредних пет година треба да буде завршен.

О значају ове бране за решавање проблема водоснабдевања општина у систему „Рзав” говорио је и министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Томислав Момировић приликом недавне посете горњомилановачком крају. Подсетио је да је брана планирана да се изгради још почетком осамдесетих година.

– Кад имамо овакве сушне дане, неколико недеља заредом очекивано је да имамо проблеме са водоснабдевањем. Не можемо у пар година да изградимо све што се није изградило претходних 50 година. Познато је да смо уложили огроман новац и у експропријацију, путеве, инфраструктуру везано за пројекат „Сврачково”, треба нам још неколико година. Да је среће то би све било изграђено 1985. и не бисмо имали ове проблеме. А сада поред ауто-путева, железница, локалне инфраструктуре морамо и ово да решавамо. Проблем је вишедеценијски, уверен сам да ћемо га у наредним годинама решити. Зато у овом моменту морамо да сачекамо да ова суша мало спласне и дођу падавине како би Рзав добио капацитет, да га онда ове локалне самоуправе нормално користе за водоснабдевање – изјавио је Момировић.

                                                                  Б.Пејовић