U Rzavu vode malo za pet opština

Arilje. – Žega i suša stežu danima, vode za piće nema dovoljno. Upravo to dešava se tokom ovog meseca u pet lokalnih samouprava koje se snabdevaju sa vodosistema „Rzav”: u Čačku, Gornjem Milanovcu, Požegi, Lučanima i Arilju. Svaka je zbog toga proglasila vanrednu situaciju, restrikcije u vodosnabdevanju moguće su za oko 250.000 korisnika ovog vodosistema u pomenutim opštinama.

Vodozahvat „Ševelj”b(još privremeni) na Velikom Rzavu kod Arilja, ključni deo sistema „Rzav”, čeka obilnije kiše kako bi više vode poslao cevovodom. Na ovoj suši odavde i iz obližnje fabrike vode korisnicima se šalje dve trećine potreba. S tim što bezvodica naročito pogađa sela u višim predelima i prigradska naselja ovog kraja, gde maltene svaka kap postaje dragocena. Lokalne samouprave preduzele su korake da cisternama obezbede pomoć stanovništvu, na taj način pomaže i Vojska Srbije.

U Regionalnom javnom preduzeću za vodosnabdevanje „Rzav” u Arilju ističu da su padavine uslov normalizacije vodosnabdevanja opština sa ovog sistema, kao i racionalna potrošnja dok se ne popravi hidrološka situacija. Direktor JP „Rzav” Zoran Barać izjavio je da u ovom trenutku sve zavisi od hidrologije:

– Suočeni smo već desetak dana sa veoma malim proticajem reke Veliki Rzav na profilu gde uzimamo vodu. Trenutni proticaj je oko 1.100 litara u sekundi, fabrika uzima oko 420 sekundnih litara, dok ostalo moramo ostaviti u reci da bi ona živela nizvodno. Imamo, dakle, sušan period, pa iz reke ne možemo uzeti više vode. A potrebe naših korisnika u ovom trenutku su oko 700 litara u sekundi, tako da im svega 60 odsto potrebne vode isporučujemo. U ovoj situaciji značajno je da li komunalna preduzeća kojima isporučujemo vodu imaju kakvu alternativu, svoja lokalna izvorišta ili su samo oslonjena na nas. Grad Čačak ima svoja izvorišta i ona u ovom trenutku rade punim kapacitetima, tako je i u Gornjem Milanovcu. Ali ostale lokalne samouprave nemaju, oslonjene su potpuno na regionalni sistem „Rzav”. Zato se, dok kiše ne bude, moramo držati racionalnog pristupa, komunalna preduzeća treba da rade maksimalnim kapacitetima, a mi moramo uzimati sve što reka dozvoljava, ali da se ne ugrozi njen nizvodni tok – izjavio je Barać za RTS, dodajući da je dugoročno rešenje ove situacije završetak izgradnje brane „Svračkovo” sa vodoakumulacijom. Ti radovi, kaže on, obavljaju se intenzivno, država daje značajna sredstva. Radi se o kapitalnom objektu, složenom građevinskom poduhvatu koji u narednih pet godina treba da bude završen.

O značaju ove brane za rešavanje problema vodosnabdevanja opština u sistemu „Rzav” govorio je i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović prilikom nedavne posete gornjomilanovačkom kraju. Podsetio je da je brana planirana da se izgradi još početkom osamdesetih godina.

– Kad imamo ovakve sušne dane, nekoliko nedelja zaredom očekivano je da imamo probleme sa vodosnabdevanjem. Ne možemo u par godina da izgradimo sve što se nije izgradilo prethodnih 50 godina. Poznato je da smo uložili ogroman novac i u eksproprijaciju, puteve, infrastrukturu vezano za projekat „Svračkovo”, treba nam još nekoliko godina. Da je sreće to bi sve bilo izgrađeno 1985. i ne bismo imali ove probleme. A sada pored auto-puteva, železnica, lokalne infrastrukture moramo i ovo da rešavamo. Problem je višedecenijski, uveren sam da ćemo ga u narednim godinama rešiti. Zato u ovom momentu moramo da sačekamo da ova suša malo splasne i dođu padavine kako bi Rzav dobio kapacitet, da ga onda ove lokalne samouprave normalno koriste za vodosnabdevanje – izjavio je Momirović.

                                                                  B.Pejović