Понедељак, 18.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Мали Париз”, а неправда велика

Док нелегални закупци правним зачкољицама одржавају рад ресторана, власници локала имају само трошкове јер морају редовно да плаћају дажбине
„Мали Париз” некад (Фото Фејсбук Био једном један Београд)

Пресуда Управног суда и правоснажно решење Агенције за реституцију били су довољни да се наследницима ресторан „Мали Париз” врати само правно, али не и формално. Стари закупци, којима је уговор о закупу истекао још у мају, обратили су се Вишем суду, тврдећи да је трећина локала у центру Београда њихова јер су уложили новац у адаптацију објекта. И док нелегални закупци правним зачкољицама одржавају рад ресторана, власници локала имају само трошкове јер морају редовно да плаћају дажбине.

– Од Државног правобранилаштва, преко Правобранилаштва општине Савски венац до катастра непокретности РГЗ-а, сви су успорили процес враћања ресторана „Мали Париз”. То је омогућило закупцу, фирми „Енерџи коп”, да остане у ресторану много дуже од законом предвиђеног рока. Враћање имовине са комплетном и уредном документацијом какву смо ми имали обично траје две године, а наш процес пуних осам. За то време су закупци користили наш објекат по неадекватно малој кирији коју су потписали са општином Савски венац пре него што нам је Агенција за реституцију вратила ресторан, па су из тог разлога куповали време. За пет-шест година, колико су пролонгирали враћање ресторана правним наследницима, успели су себи да обезбеде велики профит. Према нашој рачуници, реч је о суми већој од 250.000 евра, колика је разлика у односу на тржишну вредност кирије – кажу за „Политику” чланови породице Седмак, у чијем је наследству локал у Бирчаниновој 17.

Mали Париз сад (фото Фејсбук Мали Париз)

Након што је Управни суд рекао ко су наследници, а Агенција за реституцију доставила извршно решење, понадали су се да је борби дошао крај. Међутим, дочекао их је хладан туш – власници фирме која се сада налази у локалу покушали су бесправно да се укњиже у катастар као власници дела локала.

– И то тако што су оверили уговор из 2015. код нотара потписан са претходном фирмом која је била закупац ресторана, а која ни сама никада није могла да се укњижи. А да парадокс буде већи, претходна фирма је престала да постоји и обрисана је из регистра још 2010. Писали смо катастру и приложили сву документацију, па је након неколико година тај захтев одбијен. Наравно, наставили су да блокирају упис наследника и од 2016. наши захтеви за упис у РГЗ Савски венац стоје нерешени. У међувремену је уговор који су закупци имали са општином истекао, али и након неколико опомена да изађу из локала јер не желимо да продужимо уговор о закупу с њима, наставили су да пролонгирају исељење. Њихова жеља је да се упишу у неколико квадрата ресторана и да на основу тога потражују новац или да остану у ресторану. То могу само на незаконит начин. Како би и даље блокирали коначно враћање локала у посед наследницима, тужили су нас Вишем суду у Београду и то са наводима с којима су одбијени пре неколико година – појашњавају наши саговорници.

 

Како ова прича изгледа кроз наочаре Зорице Шурбатовић и Николе Секуловића, у чијем се власништву налази грађевинска фирма у оквиру које послује „Мали Париз”, нисмо успели да чујемо јер се нису одазвали позиву „Политике”.

За директора Агенције за реституцију Страхињу Секулића ствар је јасна – Управни суд је рекао ко су наследници. Иако је овај случај из перспективе агенције завршен, наш саговорник додаје да би наследници у оваквим ситуацијама требало да се обрате суду.

Активиста за људска права и правник Милан Антонијевић каже за наш лист да је реституција важан сегмент владавине права и један од главних показатеља да ли ће се право на имовину поштовати.

– Улагање у некретнину не може бити основ за стицање власништва, закупци су у обавези да објекат одржавају. Јасно је да им одговара да опструирају случај јер су локал годинама закупљивали по нетржишним ценама. И нису једини. Огроман је број оних који дуго по повлашћеним ценама изнајмљују поседе у државном власништву и имају екстра профит. На тај начин се ствара нелојална конкуренција. Зато је важно видети и како су и они и други закупци државне имовине стекли право да је користе, да ли је било јавног надметања или није. Такође, важно је и одговорити на питање ко ће правним власницима надокнадити штету – истиче Милан Антонијевић.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.