Отворене Рашке духовне свечаности

Химном „Рашки уранак” Светислава Божића, компонованом на стихове Тиодора Росића, отворене су 27. Рашке духовне свечаности, а композицију је извео хор „Кир Стефан Србин”. Како је саопштено, нови добитник признања „Стефан Првовенчани” је Стефан Миленковић. Свечаности у Рашкој у знаку су слогана „Бити, наравно”, што значи ‒ бити са културом и уметношћу упркос изазовима нашег доба, упркос вирусу који је привидно преузео контролу над нашим животима.

Председник општине Рашка Игњат Ракитић манифестацију је прогласио отвореном указујући на јединственост и квалитет програма „Рашких духовних свечаности”, као бренда овог града, који подсећа на традиционалне вредности, наш културни идентитет, важне јубилеје, али и на савремено стваралаштво Србије и света. Ракитић је истакао да је и у току прошле године, коју је највећим делом обележио карантин, урађено много тога, да је у Јошаничкој Бањи отворена спомен-соба Милунка Савић, са мултимедијалним садржајем, као увод у будући музеј Првог светског рата, а да је у току и израда пројекта будућег завичајног музеја.

Уследило је прво књижевно вече овогодишњег програма, а разговор са Владимиром Пишталом водила је књижевна критичарка Тамара Крстић. Осврћући се на слоган „Бити,наравно”, писац је приметио ‒ „Маштам, дакле, јесам”. Динамичном дискусијом преовладавају ликови Пишталове прозе и есеја, Иво Андрић, Никола Тесла, Гаврило Принцип, Корто Малтезе, али и једна држава ‒ Америка, па и један град ‒ Венеција.

‒ Сматрам да људи у Рашки треба да буду поносни на ове духовне свечаности, по угледу на Андрића, који је рекао да понос и смисао морамо сами да нађемо у себи. Андрић промовише ту идеју самостворености имајући у виду Милоша Обреновића, тога да човек сам себе ствара, не осврћући се на оно што му је дато пореклом и рођењем. А чини то и рушењем правила. „Треба знати правила да би их кршио”, запазио је Пиштало.

Разговор је био и у знаку кључних мотива пишчевог стваралаштва, а један од њих је маска. Тесла је био повезан са надтелесном стварношћу, са оном пуноћом доживљаја који већина досеже можда тек у животу после овог.

Америка је дуго била Пишталова друга домовина, а како је приметио овом приликом, Америка је оно што унесете у њу и што сами учините од ње. Многе анегдоте којима је писац употпунио своје обраћање испуњене су хумором, а хумор, као и поезија, по његовом суду, садржи елеменат изненађења. Зато је за овог аутора, који је сада управник Народне библиотеке Србије, откривање нових светова, својеврсна борба за смисао.

Концертом Уроша Перића и „Мамбо старса”, музиком Реја Чарлса, завршен је програм прве вечери фестивала.