Уваљивање кока-коле

Ако би се једном реченицом могао описати тренутни став Истока према Западу, онда би то била констатација кинеског министра спољних послова Ванг Јиа после самита с Американцима у Енкориџу: „Демократија није кока-кола и САД не могу да приморају цео свет да буде истог укуса који су они створили.”

Та побуна је карактеристика која је већ обележила 21. век и државе с властитом верском, културном и државотворном традицијом учинила језгрима отпора, а западну доктрину о наметању демократије и људских права по сопственој замисли – учинила неефикасном.

Централна Азија је најсвежији и најбелоданији пример да ова мантра Запада више не функционише. На крају, то је потврдио и Џозеф Бајден, рекавши да се Американци не могу борити за оне који сами не желе да се боре.

ВАШИ ТЕРОРИСТИ: Русија је у 20. веку исцрпила револуционарни потенцијал и сада ће учинити све да ситуацију у својој држави учини стабилном и предвидивом. После опроштајног сусрета с канцеларком Ангелом Меркел у Москви Путин је закључио да је за Русију сада од изнимног значаја да спречи продор терориста свих врста – „укључујући и оне под маском избеглица” – на територије држава око Авганистана.

Пре скоро два месеца, када су Американци били у потрази за државама у суседству Авганистана у које ће изместити своје беспилотне летелице, осталу обавештајну опрему и снаге за борбу против тероризма, многи западни медији су узјахали коња ког је оседлао „Комерсант”. Тврдило се да је Путин у Женеви 16. јуна пристао на Бајденов захтев да стационира америчке трупе у Централној Азији. Кремљ се није трудио да демантује ове наводе и наставио је честе дипломатске контакте с Таџикистаном и Узбекистаном, али и талибанима. Организоване су и војне вежбе.

Тек сада, пошто је напуштање Кабула постало „авганистански Сајгон”, високи амерички званичници су потврдили за „Вол стрит џорнал” да се Путин одлучно успротивио том захтеву, намеран да задржи утицај пред својим вратима. С разочарањем су неименовани званичници тврдили да ова одлука показује да Москва не планира проширење сарадње с америчким председником и да „подрива напоре америчке војске да се супротстави новим терористичким претњама након повлачења трупа из Авганистана”.

Повлачење САД из Авганистана је било планирано: уложене су две деценије америчког „рада”, десетине милијарди долара, наоружање и остала опрема су остављени. Знало се у чије руке ће доспети. Тако да су Американци „борби” против тероризма у Централној Азији дали свој допринос и сасвим је очекивано да се нема шта замерити онима који их ту више не желе.

НАШИ ТЕРОРИСТИ: „Провели смо године, стотине милијарди долара и хиљаде људских живота у Ираку (или Авганистану, како год) – али корумпирана влада Маликија (или Карзаија, како год да их зовете) отуђила се од народа својим лоповлуком наоружаним паролама...” Овим речима вајка се Алексеј Наваљни у ауторском тексту у три утицајна западна листа објављеном на годишњицу од тренутка када је постао озбиљан руски проблем.

Годину дана касније мало је вероватно да ће се западно жртвовање Наваљног показати као делотворно на предстојећим изборима у Руској Федерацији. САД и Велика Британија су симболично увеле нове санкције Москви због тровања опозиционара, „Северног тока 2”, обновиће их и због Украјине. Али то не производи жељени ефекат. Тога је свестан и сам борац против корупције: „Западни естаблишмент понаша се као Павловљев пас: покажете им пуковника обавештајних служби и они повичу: ’Санкционишите га!’; покажете им олигарха који плаћа пуковника, а они вичу: ’Позовите га у Давос!’”

Наваљни тврди да је корупција кључ за рушење аутократских, диктаторских режима и да су миграцијске кризе, којих се Европска унија највише плаши, узроковане сиромаштвом, а беда таквих режима је готово увек проузрокована корупцијом. Међутим, Наваљни пропушта да примети да војне интервенције НАТО-а увек – а не готово увек – представљају „уваљивање” кока-коле онима који је не пију. И да је корупција само помоћно средство колонизатора.