Понедељак, 25.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Венчање без граница

Гости су у наш главни град дошли из 24 земље, популарни београдски бенд певао је на шест језика, преплитали су се жанрови од хорског извођења, преко рокенрола и салсе до српског народног кола
(Фото: Цоле про агенција)

Када српски научник удаје ћерку, свадба више личи на светски конгрес испуњен мноштвом језика и култура. Само што су гости много опуштенији и веселији од оних с научног скупа, док слављем провејава дух отмености, употпуњен живахном атмосфером и пријатним рођачким, пријатељским и колегијалним дружењем. Тако је бар било на недавној церемонији, хорски пропраћеног, црквеног венчања код др Владана Чокића, научног саветника са Института за медицинска истраживања Универзитета у Београду. Младенци и родитељи направили су, како то један од гостију рекао, „догађај који ће се препричавати” и додао да ће у сећању на почетак августа носити „емотиван говор оца који удаје ћерку”. Свадбену прославу отворио је коктел квалитетних француских вина и просека, одабраних по укусу младожењиног оца из Француске.

Гости су дошли из 24 земље, популарни београдски бенд певао је на шест језика, преплитали су се жанрови од хорског извођења, преко рокенрола до српског народног кола. А млада Милица Чокић и младожења Танкред Тебо све су то засенили младеначким плесом, заносном салсом коју су одиграли уз романтичну песму „Твоја љубав ми чини добро”. Милица је пре тога на подијуму заплесала са оцем уз мелодију „Willow” певачице Тејлор Свифт, а при крају песме препустила га је мајци и наставила плес са супругом. Открила нам је и тајну зашто је плесни перформанс био попут филмског – она и Танкред све су претходно увежбали у једној од школа плеса коју су похађали у Паризу, где живе.

Танкреда је и упознала у Француској, будући да му је отац Француз, а мајка Пољакиња. Срела га је на студијама на престижном Париском институту политичких наука (SciencesPo), за који је добила стипендију после одличног успеха у београдској Филолошкој гимназији и почетног школовања у Америци. По добијању мастер звања обоје су се запослили у Паризу. Не чуди што су странци чинили трећину званица од 180 гостију на свадби, пристиглих у Београд из свих крајева Европе и Америке, укључујући Енглеску, Италију, Данску, Литванију и Белгију. Кума је дошла из Загреба, а кум из Москве, чиме је испуњен услов за венчање у Саборној цркви у Београду да бар један од кумова буде православне вере.

– Сво ово помињање држава нема никаквог значаја за брак, али блискост и срдачност која је зрачила међу званицама окупљеним из више од 20 земаља показала је бесмисленост регионалних политичких подела које воде отуђивању, а не зближавању људи – истакао је доктор Владан Чокић.

Нешто слично је у свом поздравном говору рекла и Јоана Тебо, младожењина мајка, професорка Универзитета у Варшави. Она је цитирала италијанског писца Клаудија Магриса, рекавши да је „идентитет бесконачна потрага, а опсесивна одбрана својих корена може бити регресивно ропство”, и пожелела младенцима да смело корачају стазама свог заједничког бића на обалама и Дунава и Сене, сећајући се обала Вислe.

Након што су и кумови наздравили гостима, младожењин отац Ерик Тебо је, уз подршку свог дела родбине, хорски, на француском отпевао песму коју је саставио и посветио младом брачном пару. Сваки сто на свадби носио је назив неке европске или америчке престонице одакле су гости дошли, а на улазу је била географска мапа на којој су чиодама обележавали свој град. О необичности догађаја сведоче и коментари овдашњих гостију који су преносили пријатне утиске „као да су били на некој свадби у иностранству” и да је све било „на високом нивоу, а гости весели у игри”. Како то неки од њих лепо срочише: „Наше свадбе су обично, што би рекао Балашевић, ’парада пијанства и кича’, а ово је све било потпуно другачије организовано, пружајући најлепше од француске префињености и српске љубазности и топлине.” Странци су углавном захваљивали на изванредном проводу, организацији и гостопримству. Како и не би кад су им домаћини, уз славље, обезбедили и превоз у Србији, ноћење у Каштелу „Ечка”, војвођанском дворцу налик на оне из бајке, у ком је венчање и приређено. И то на отвореном, у уређеном парку под белом тендом, јер је домаћин, доктор медицинских наука и носилац националног пројекта о ковиду 19, инсистирао на томе ради спречавања ширења заразе. Сутрадан је тридесетак гостију угостио у свом шумадијском селу, крај плантажа крушака и шљива, уз домаћу чорбу, сарму и печење, да светски људи осете нашу традиционалну кухињу.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

n ercegovac
Uz dužno poštovanje i želje za sreću u životu mladima, malo je teško ne upitati se zašto je učena gošća iz Poljske našla za shodno da na takvom mestu i u takvoj prilici citira tršćanskog intelektualca o identitetu i odbrani korena kao ropstvu. Poklapali se to s poljskim iskustvom?
Бата
Што се тиче младенаца и сватова, желим им здравље, миран и срећан живот. Што се тиче описа свадбе (и наглашавам "опис" - нисам био тамо), оставља утисак, да парафразирам оно цитирано цитирање Балашевића, параде ЕУлитизма и холивудског "ром-ком" кича. У реду, у таквој међународној мешавини вероватно и не може а да се не прибегне неким заједничким клишеима. Баш као на "обичној" свадби - нису сви у фамилији и друштву исти и зато се "одигра" по сценарију који сви знају, али свако покаже своје перје.
Милош
Да ли ће доприносити српској науци и стварати у нашој Отаџбини? Вероватно не, тако да осим лимунадица толеранције, која је свакако практично могућа у богатим државама (неупоредивим са читавим Балканом), не видим другу поенту текста осим промотивне.
Zorane S
Hvala na komentaru.
Zoran S
Nisu oni morali da dodju u Beograd Milose. Mogli su da se vencaju u Parizu ili na Karibima. Ali eto dosli su u Srbiju, vencali se u Pravoslavnoj Crkvi i upoznali goste sa Srbijom. Zar to nije lep patriotski gest? Ako sam dobro razumeo mladin otac radi na Medicinskom Fakultetu u Beogradu. Zar je to malo? Kad se radujes necijem uspehu i sreci onda si i ti srecan covek a i oni oko tebe. Ako si ozlojedjem i zavidan onda sebe gusis u sputavas da i ti postanes uspesan i cenjen po svojim dobrim delima

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.