Субота, 11.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
55. КАРЛОВЕ ВАРИ

Приче које се боре да се не забораве

Наши корени могу бити дубоко закопани, али су увек с нама, чак и ако их пресеку, надживеће нас – каже за „Политику” сценаристкиња и редитељка Теа Лукач
Приче које се боре да се не забораве
Екипа филма „Корени” (слева надесно): Андријана Софранић Шућур, Бојан Паликућа, Теа Лукач, Наташа Пантић и Горан Тодорић (Фото: продуцентска кућа „Нана 143”)

Карлове Вари – У угледном паралелном такмичарском програму „Источно од Запада” ове године се нашао за овај програм неуобичајен филм. Дугометражно-документарно-играно-етнографско-антрополошко-концептуални „Корени” српске сценаристкиње и редитељке Тее Лукач, који је синоћ имао светску премијеру у барокном Градском театру у Карловим Варима.

У најкраћем, иза овог филма стоји тако снажан женски квадрицепс, изграђен од влакана ауторских доприноса и идејног сагласја: сценаристкиње и редитељке Тее Лукач, директора фотографије Саре Прерадовић, монтажера Наташе Пантић и продуцента Андријане Софранић Шућур (продуцентска кућа „Нана 143”). Додатни разлог да се „Корени”, који су већ оцењени као „чудно богат и често узбудљив филм”, нађу у такмичарском карлововарском друштву.

Лукачева кроз ту своју неуобичајену документаристичко-концептуалну филмску форму води гледаоце на, такође неуобичајено, путовање. Пејзажи – прелепи и некако искуствено мудри у односу на људе, људске грешке и грехе – промичући трепере поред прозора аутомобила у сталном покрету у којем се путници мењају, од најмлађих до најстарије генерације. Мењају се и приче и путнички разговори: од оних наивних хвалисања школараца уграбљеним слаткишима на „машкарама”, преко дискусије о петицији против одлагања нуклеарног отпада, животних поука жене што је подигла поноситу и вредну децу тешко радећи у Немачкој, певања чланова фолклорног ансамбла, па до сведочанства о преживљавању смртоноснa 23 убодa стршљена, после чега једна старина никада у животу није била болесна...

Из филма „Корени” (Фото: 55. KVIFF)

И тако, корак по корак, са антрополошком истрагом и свесно минималном употребом филмских алата, Теа Лукач приближава гледаоцу феномен сећања, историје и традиције краја у коме је рођена и којима се сада на овај начин и емоционално враћа. Зато њени „Корени” имају и ту додатно опчињавајућу интимистичку ноту.

– Ово је дубоко интиман филм, снимљен у мом родном граду Двору (на Уни) у средишњој Хрватској. Напустила сам га као дете, када сам имала шест година, због избијања рата и, нажалост, као што се то често дешава у ратовима, писани и визуелни трагови културе и личне историје нестају и расипају се, укључујући и моје. Од играчака с којима сам се играла, фотографије моје породице, места и људи на крају постоје само у облаку прича. Лична митологија никада није опипљива. Она је попут слагалице којој увек недостаје неколико делова да би била потпуна. Оно што је остало су само навике, ритуали, усмена традиција и, на срећу, остали су људи – каже наша млада редитељка.

Њен филм „Корени” је о причама које се боре да се не забораве. Овај филм ће у тој борби свакако помоћи. Кроз те њене приче различитих група путника у аутомобилу у покрету, она симболично прати и животни век – од детињства, старости и коначног одсуства.

– Садржај разговора заснован је на аутентичним причама, обичајима, ритуалима и култури људи који живе у Двору. Због своје ретке праксе, разговори о догађајима и животу делују апсурдно и нестварно, па су и разговори путника такви. Аутомобил се никада не зауставља, фокус је на понављању путовања и ритмичким паузама. Визуелно, тело и простор међусобно су постављени. Људи су ти који су увек мирни док се пејзаж непрестано креће – каже Лукачева.

Ова сценаристкиња и редитељка још говори и о томе како је стварајући свој филм без јасног почетка и краја, стварала свет налик сну – универзалан и изолован и да је кадрирањем „брисала границу између документарног, концептуалног, етнографског и фикције”.

– Наши корени могу бити дубоко закопани, али су увек с нама. Чак и ако их пресеку, надживеће нас – каже она.

Теа Лукач је до сада као аутор потписала и створила кратке филмове „Најмилији”, „Најважнији дечак на свету” и средњометражни документарац „Припадност”. Са „Коренима” дебитује у форми дугометражног филма, а резултати оваквог дебија довели су је до такмичења на 55. Карлове Вари фестивалу, где се синоћ поклонила заједно са члановима своје филмске екипе: Андријаном Софранић Шућур (продуцент), Бојаном Паликућом (дизајнер звука), Наташом Пантић (монтажер) и Гораном Тодорићем (колориста)...

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Баба
" Источно од Запада "..дивна, кратка и парадигматична синтагма која нас јасно описује ...и опредељује. Увек је било тако. Рецимо уместо небулозе "западни Балкан" да се користи ово...."Источно од Запада"

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.