Може ли опозиција да се построји у једну колону

)Да се избори одржавају почетком септембра, опозиција би се појавила на више изборних листа, што би им знатно умањило шансе да постану парламентарне. Поделе нису само у десно оријентисаној опозицији, где ће, осим коалиције ДСС–ПОКС, највероватније све партије самостално изаћи на изборе. Слична је, ако не и гора, ситуација у проевропским партијама где за сада постоје најмање четири изборне колоне које се за пола године, када ће бити одржани парламентарни и београдски избори, могу распасти.

И док председничке и парламентарне изборе, осим деснице и периодично неких лидера бојкоташке опозиције, нико и не спомиње, за противнике власти чини се да су београдски избори дан де за већину политичара који су на политичкој сцени најмање две деценије. После јулског истраживања Демостата, које је било на релативно малом узорку и рађено путем телефонске анкете, изведен је закључак да би напредњаци могли да буду побеђени у Београду под претпоставком да опозиција изађе на једној изборној листи. Социолог и истраживач Демостата Срећко Михаиловић констатовао је да „како сад ствари стоје, знате и сами, шансе за тако нешто су неизвесне, а можда и мале”.

Најгласнији заговорник изласка на једној изборној листи је бивши градоначелник Београда и лидер Странке слободе и правде Драган Ђилас. Пре извесног времена Ђилас је рекао да „што се тиче ССП-а, ми смо за јединствену београдску листу и за излазак на изборе целе оне опозиције која је јасно рекла да с Александром Вучићем не би били никад у власти”. „Ако изађе 900.000 људи, Вучић, Весић и Шапић немају никакве шансе за победу. Посебно ако се прихвати заједнички излазак на изборе, за који сам се залагао и 2018. Нажалост, тада није било разумевања за ову идеју. Да ли ће га бити сада, није питање за ССП”, рекао је Ђилас.

Његову идеју, за сада, подржавају партије које су већ у коалицији са ССП-ом, пре свега Покрет слободних грађана и Демократска странка. Међутим, како сада ствари стоје, готово је немогуће потпуно уједињење опозиције, која ће на предстојеће изборе вероватно изаћи у више колона. Тако у Народној странци (НС) Вука Јеремића кажу да је пре договора о могућим коалицијама потребно да се преко међустраначког дијалога, уз посредовање европарламентараца, омогуће што бољи изборни услови. „Пре него што почне разговор о могућим коалицијама и заједничком наступу на београдским изборима, потребно је да се изборимо за фер и слободне изборе. После тога ће страначки органи одлучити да ли ћемо учествовати на изборима, па тек после тога, у трећем кораку, ако су обе ове ствари испуњене, можемо да приступимо разговорима пре свега с оним партијама које су бојкотовале јунске изборе прошле године”, рекао је за наш лист потпредседник НС-а Мирослав Алексић.

Нешто је јаснија по питању могућег уједињења опозиције Социјалдемократска партија (СДС), која за залаже за опозициони дијалог, иако је њихов лидер и председник Србије у два мандата Борис Тадић прошао кроз топлог зеца опозиционих медија – само због најаве да би могао поново да се кандидује за ову функцију. Члан Председништва СДС-а Константин Самофалов каже да би избори за Скупштину града Београда требало да буду тачке компромиса и уједињеног опозиционог деловања, с обзиром на то да је најнижа излазност у главном граду на прошлогодишњим парламентарним изборима показала шта грађани мисле о владајућој странци.

„У овом тренутку једна опозициона колона вероватно није реално решење, али је могуће да дође до заједничког наступа идеолошки сродних странака и покрета. Раздвајање београдских избора је крајње неопходно јер кампања треба да се води на локалним, а не темама од националног значаја, где ће листа СНС-а носити име председника републике. Да бисмо дошли до координисаног наступа на изборима, за почетак је неопходно да се престане с нападима унутар опозиције и са наметањем било чијег ексклузивитета”, каже за „Политику” Константин Самофалов. Тим поводом, позвао је све остале проевропске опозиционе странке да им се придруже у надстраначким протестима, које већ шест недеља организују испред општине Врачар поводом рушења зграде у Видовданској улици.

Да је једна изборна листа и у Београду ипак немогућа мисија, сведочи и то да покрет „Не давимо Београд” (НДБ) заговара тезу такозваног „црногорског сценарија” и изласка у више идеолошки сродних изборних колона. Добрица Веселиновић, кандидат за градоначелника Београда испред покрета „Не давимо Београд”, за наш лист наводи да када се за то стекну услови, прецизније када се дође до бољих изборних услова после преговора под покровитељством Европске уније, на те изборе треба да се изађе у неколико колона које су блиске идеолошки и вредносно и које могу да извуку највећи број гласача да бирају, а не да гласају против нечега. „Сматрамо да је потребно понудити политике за добар град, за добру Србију и тиме допринети да на изборима имамо прилику да одредимо будућност Београда и Србије”, истиче Веселиновић.

Због оваког политичког става, НДБ је последњих месеци на удару пре свега опозиционих медија, али и појединих лидера бојкоташке опозиције. „У последње време приметили смо да после сваке успешне акције у коју се укључи велики број грађана, или после изласка истраживања која показују озбиљне резултате НДБ, добијамо различите видове напада, јавних увреда, ботовски осмишљених кампања у коментарима на друштвеним мрежама, покушаја омаловажавања и свих могућих подвала које долазе од лидера и истакнутих чланова и симпатизера традиционалних политичких партија, што власти, што опозиције. Наравно, на овакве нападе не одговарамо нити желимо да се увучемо у то блато, већ смо као и до сада стално на терену широм града, на сваком месту где се крши јавни интерес”, истиче Добрица Веселиновић.

НДБ: они који су учествовали у сваком цепању нас оптужују да рушимо јединство

Да унутар опозиције траје борба за превласт, сведочи и последње саопштење НДБ због све јачих удара политичких „савезника”. „Поред увреда, због наше одлуке да, уколико на изборе излазимо, то буде у програмски блиској коалицији са сродним организацијама, нападају нас и да рушимо ’јединство опозиције’. Често ове оптужбе долазе управо од лидера и страначких функционера, који су сваки пут када су били у прилици и када су сматрали да је то њихов интерес, учествовали у цепању и уситњавању политичких странака. Распала се и заједничка листа која је 2018. године изашла на градске изборе, распао се Савез за Србију, распао се договор око бојкота избора, распала се Уједињена опозиција Србије, а распадају се и појединачне странке тих истих који наводно заговарају јединство, једна од њих чак 14 пута од свог оснивања”, наводи се, између осталог, у саопштењу НДБ и додаје да поједини лидери својим понашањем, „у коме је једини вид политичке борбе властито позиционирање унутар опозиције, управо потврђују да је неопходно да на сцену дођу нови људи који ће заступати другачије политике које нису окренуте против некога, већ се баве решавањем животних, свакодневних проблема у интересу грађана”.