Može li opozicija da se postroji u jednu kolonu

)Da se izbori održavaju početkom septembra, opozicija bi se pojavila na više izbornih lista, što bi im znatno umanjilo šanse da postanu parlamentarne. Podele nisu samo u desno orijentisanoj opoziciji, gde će, osim koalicije DSS–POKS, najverovatnije sve partije samostalno izaći na izbore. Slična je, ako ne i gora, situacija u proevropskim partijama gde za sada postoje najmanje četiri izborne kolone koje se za pola godine, kada će biti održani parlamentarni i beogradski izbori, mogu raspasti.

I dok predsedničke i parlamentarne izbore, osim desnice i periodično nekih lidera bojkotaške opozicije, niko i ne spominje, za protivnike vlasti čini se da su beogradski izbori dan de za većinu političara koji su na političkoj sceni najmanje dve decenije. Posle julskog istraživanja Demostata, koje je bilo na relativno malom uzorku i rađeno putem telefonske ankete, izveden je zaključak da bi naprednjaci mogli da budu pobeđeni u Beogradu pod pretpostavkom da opozicija izađe na jednoj izbornoj listi. Sociolog i istraživač Demostata Srećko Mihailović konstatovao je da „kako sad stvari stoje, znate i sami, šanse za tako nešto su neizvesne, a možda i male”.

Najglasniji zagovornik izlaska na jednoj izbornoj listi je bivši gradonačelnik Beograda i lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas. Pre izvesnog vremena Đilas je rekao da „što se tiče SSP-a, mi smo za jedinstvenu beogradsku listu i za izlazak na izbore cele one opozicije koja je jasno rekla da s Aleksandrom Vučićem ne bi bili nikad u vlasti”. „Ako izađe 900.000 ljudi, Vučić, Vesić i Šapić nemaju nikakve šanse za pobedu. Posebno ako se prihvati zajednički izlazak na izbore, za koji sam se zalagao i 2018. Nažalost, tada nije bilo razumevanja za ovu ideju. Da li će ga biti sada, nije pitanje za SSP”, rekao je Đilas.

Njegovu ideju, za sada, podržavaju partije koje su već u koaliciji sa SSP-om, pre svega Pokret slobodnih građana i Demokratska stranka. Međutim, kako sada stvari stoje, gotovo je nemoguće potpuno ujedinjenje opozicije, koja će na predstojeće izbore verovatno izaći u više kolona. Tako u Narodnoj stranci (NS) Vuka Jeremića kažu da je pre dogovora o mogućim koalicijama potrebno da se preko međustranačkog dijaloga, uz posredovanje evroparlamentaraca, omoguće što bolji izborni uslovi. „Pre nego što počne razgovor o mogućim koalicijama i zajedničkom nastupu na beogradskim izborima, potrebno je da se izborimo za fer i slobodne izbore. Posle toga će stranački organi odlučiti da li ćemo učestvovati na izborima, pa tek posle toga, u trećem koraku, ako su obe ove stvari ispunjene, možemo da pristupimo razgovorima pre svega s onim partijama koje su bojkotovale junske izbore prošle godine”, rekao je za naš list potpredsednik NS-a Miroslav Aleksić.

Nešto je jasnija po pitanju mogućeg ujedinjenja opozicije Socijaldemokratska partija (SDS), koja za zalaže za opozicioni dijalog, iako je njihov lider i predsednik Srbije u dva mandata Boris Tadić prošao kroz toplog zeca opozicionih medija – samo zbog najave da bi mogao ponovo da se kandiduje za ovu funkciju. Član Predsedništva SDS-a Konstantin Samofalov kaže da bi izbori za Skupštinu grada Beograda trebalo da budu tačke kompromisa i ujedinjenog opozicionog delovanja, s obzirom na to da je najniža izlaznost u glavnom gradu na prošlogodišnjim parlamentarnim izborima pokazala šta građani misle o vladajućoj stranci.

„U ovom trenutku jedna opoziciona kolona verovatno nije realno rešenje, ali je moguće da dođe do zajedničkog nastupa ideološki srodnih stranaka i pokreta. Razdvajanje beogradskih izbora je krajnje neophodno jer kampanja treba da se vodi na lokalnim, a ne temama od nacionalnog značaja, gde će lista SNS-a nositi ime predsednika republike. Da bismo došli do koordinisanog nastupa na izborima, za početak je neophodno da se prestane s napadima unutar opozicije i sa nametanjem bilo čijeg ekskluziviteta”, kaže za „Politiku” Konstantin Samofalov. Tim povodom, pozvao je sve ostale proevropske opozicione stranke da im se pridruže u nadstranačkim protestima, koje već šest nedelja organizuju ispred opštine Vračar povodom rušenja zgrade u Vidovdanskoj ulici.

Da je jedna izborna lista i u Beogradu ipak nemoguća misija, svedoči i to da pokret „Ne davimo Beograd” (NDB) zagovara tezu takozvanog „crnogorskog scenarija” i izlaska u više ideološki srodnih izbornih kolona. Dobrica Veselinović, kandidat za gradonačelnika Beograda ispred pokreta „Ne davimo Beograd”, za naš list navodi da kada se za to steknu uslovi, preciznije kada se dođe do boljih izbornih uslova posle pregovora pod pokroviteljstvom Evropske unije, na te izbore treba da se izađe u nekoliko kolona koje su bliske ideološki i vrednosno i koje mogu da izvuku najveći broj glasača da biraju, a ne da glasaju protiv nečega. „Smatramo da je potrebno ponuditi politike za dobar grad, za dobru Srbiju i time doprineti da na izborima imamo priliku da odredimo budućnost Beograda i Srbije”, ističe Veselinović.

Zbog ovakog političkog stava, NDB je poslednjih meseci na udaru pre svega opozicionih medija, ali i pojedinih lidera bojkotaške opozicije. „U poslednje vreme primetili smo da posle svake uspešne akcije u koju se uključi veliki broj građana, ili posle izlaska istraživanja koja pokazuju ozbiljne rezultate NDB, dobijamo različite vidove napada, javnih uvreda, botovski osmišljenih kampanja u komentarima na društvenim mrežama, pokušaja omalovažavanja i svih mogućih podvala koje dolaze od lidera i istaknutih članova i simpatizera tradicionalnih političkih partija, što vlasti, što opozicije. Naravno, na ovakve napade ne odgovaramo niti želimo da se uvučemo u to blato, već smo kao i do sada stalno na terenu širom grada, na svakom mestu gde se krši javni interes”, ističe Dobrica Veselinović.

NDB: oni koji su učestvovali u svakom cepanju nas optužuju da rušimo jedinstvo

Da unutar opozicije traje borba za prevlast, svedoči i poslednje saopštenje NDB zbog sve jačih udara političkih „saveznika”. „Pored uvreda, zbog naše odluke da, ukoliko na izbore izlazimo, to bude u programski bliskoj koaliciji sa srodnim organizacijama, napadaju nas i da rušimo ’jedinstvo opozicije’. Često ove optužbe dolaze upravo od lidera i stranačkih funkcionera, koji su svaki put kada su bili u prilici i kada su smatrali da je to njihov interes, učestvovali u cepanju i usitnjavanju političkih stranaka. Raspala se i zajednička lista koja je 2018. godine izašla na gradske izbore, raspao se Savez za Srbiju, raspao se dogovor oko bojkota izbora, raspala se Ujedinjena opozicija Srbije, a raspadaju se i pojedinačne stranke tih istih koji navodno zagovaraju jedinstvo, jedna od njih čak 14 puta od svog osnivanja”, navodi se, između ostalog, u saopštenju NDB i dodaje da pojedini lideri svojim ponašanjem, „u kome je jedini vid političke borbe vlastito pozicioniranje unutar opozicije, upravo potvrđuju da je neophodno da na scenu dođu novi ljudi koji će zastupati drugačije politike koje nisu okrenute protiv nekoga, već se bave rešavanjem životnih, svakodnevnih problema u interesu građana”.