Није баш све на продају

Све су чешће полемике у јавности око ангажовања енглеско-аустралијске компаније „Рио Тинто”, преко своје компаније регистроване у Србији „Рио Сава експлорејшен”, на отварању рудника литијума Јадар у околини Лознице. Аргументи које наша надлежна министарства износе у јавност су или жестока вербална подржавања или – ћутање.

Приходи државе Србије од рудника потичу само од рудне ренте (најниже у Европи), која ће се утрошити за ремедијацију земљишта по престанку рада рудника, па се може рећи да од рудника Јадар држава неће имати баш никакве користи, а дугорочно ће имати и губитак.

Нема информација о технологији и начину експлоатације литијума у руднику Јадар – да ли ће се литијум екстраховати пирометалуршким или хидрометалуршким процесима – сем да ће бити „најсавременији”. А што је мање (стручних) информација, то лакша манипулација јавним мњењем.

Министарство за заштиту животне средине не даје у јавност никакве податке о угрожавању животне средине (на простору будућег рудника налази се 145 строго заштићених врста биљака и животиња), министарство за туризам не пружа никакве податке о утицају рудника на развој туризма у том подручју и губицима прихода од туризма у наредним деценијама, министарство здравља не даје анализе утицаја отварања рудника на здравље становништва, као и трошкова лечења евентуално оболелих, а министарство пољопривреде се не изјашњава о утицају рудника на производњу здраве хране. Зашто сви ћуте?

Гренланд, данска аутономна територија, поседује изузетно вредно рудно благо, које се састоји од 17 ретких метала, претежно из групе лантаноида, без којих нема батерија за електричне аутомобиле и технолошког напретка у 21. веку. Актуелни премијер Гренланда, који чврсто стоји уз свој народ, изјавио је: „Имамо нешто што се парама не може купити”, а становници Гренланда ће учинити све да спрече отварање рудника. Тамо, где на 40 километара квадратних под снегом и ледом живи један становник, не дозвољавају отварање рудника, а код нас се агитује за отварање рудника на густо насељеном и прелепом простору, на подручју града Лознице, са 138 људи по квадратном километру, на плодној земљи, где постоје све предиспозиције за развој туризма и пољопривреде.

Пре неколико година имали смо сличну кампању за отварање рудника никла у области Мокре Горе, која није реализована захваљујући отпору локалног становништва. Данас на Мокрој Гори нема рудника, али су ту светске туристичке атракције: „ћира” и Шарганска осмица, туристичко насеље Дрвенград и десетак хотела, с много упосленог локалног становништва.

Отварањем рудника убијамо туризам, здраву храну, пољопривреду, цвркут птица, бистре реке, здравље и будућност наших потомака.

Сада су коцкице одлично сложене за „Рио Сава експлорејшен”, који преузима офанзиву и потеже најјаче адуте, што се види по информацијама из медија: „Рио Тинто” определио 2,4 милијарде долара за реализацију пројекта „Јадар”, амерички Стејт департмент похваљује нашу владу и добру климу за инвестиције у области рударства, амбасадорка Аустралије поздравља пројекат „Рио Тинта” и осталих рударских компанија из Аустралије у Србији, а једна од најмоћнијих инвестиционих банака на свету из САД најављује инвестиције у Србији.

„Зелени” рудници су само лепа прича, јер они не постоје. Отварање рудника није у интересу Србије и њених становника.

Одлука наше владе о руднику наводно зависи од закључака из дуго очекиване студије процене утицаја на животну средину, коју ће урадити и платити – „Рио Тинто”. Студија може бити валидна само ако је на захтев наше владе (требало је то одавно урадити), уради неутрална и незаинтересована страна, рецимо нека меродавна институција из Норвешке, Шведске или неке друге земље која има високе еколошке стандарде.

Драган Крагић,
дипл. инж. металургије, Вршац