Руски осуђеник тражи правду на највишој инстанци

Ниједан од сведока наведених у споразуму окривљеног са тужилаштвом није видео да оптужени прима новац, али суд ипак изводи закључак да је крив за примање мита. Окривљени који је закључио споразум о признању кривице никада није саслушан на главном претресу као сведок, али суд њему верује иако се споразум не може користити као доказ на суђењу.

Овако би укратко могла да се опише ситуација у којој се нашао руски држављанин Станислав Кислицин, инжењер технологије који је осуђен одлуком Апелационог суда у Београду да је као један од директора у НИС-у примио мито. Његов бранилац, адвокат Батан Радосављевић, поднео је Врховном касационом суду (ВКС) захтев за заштиту законитости, а Уставном суду пише уставну жалбу због повреде права на правично суђење.

– Апелациони суд је први пут укинуо пресуду управо зато што је првостепени суд своје закључке извео само на основу исказа Н. В. из споразума о признању кривице, који није поткрепљен другим доказима. На поновљеном суђењу у Панчеву није поднет ниједан нови доказ, али Апелациони суд после тога отвара претрес и потврђује пресуду, чак у истом саставу судског већа, чији су се чланови само заменили на месту председавајућег – каже Радосављевић.

Тиме је повређено и право оптуженог Индијца Џагџита Синга, такође инжењера и једног од директора у НИС-у, о коме је јавност више чула, због тога што није хтео да се одрекне права да му се суди на његовом – панџапском језику. Поступак је вођен на руском, који он разуме, а који је матерњи језик Станислава Кислицина и још једног оптуженог. Кислицин, међутим, никада није инсистирао на језику, није тражио превод, па је често са судом комуницирао на српском. Ниједном није изостао са суђења иако се бранио са слободе.

Обојица су негирали да су били у ресторану где су наводно тражили и примили мито од десет процената од вредности посла који је уговорен у вези са изградњом постројења у Рафинерији нафте Панчево. Међутим, суд је на крају поклонио поверење Н. В. који се никада није ни појавио на суђењу, већ је као доказ послужио записник о његовом саслушању у истрази.

„Првостепени суд правилно је узео као законит доказ записник о саслушању Н. В. и њему поклонио веру, будући да би било потпуно нелогично да окривљени Н. В. измисли цео догађај и реално објашњење за тако нешто не постоји”, наводи Апелациони суд у коначној пресуди.

– Суд констатује као доказ – „нелогичност да окривљени измисли догађај”. Врло добро знамо да окривљени има права да се брани и измишљотинама, па и када склапа споразум са тужиоцем да би добио неку малу условну казну. Као „награду” за споразум у коме терети Кислицина и друге, Н. В. је убрзо после тога добио посао у НИС-у, о чему постоје докази у суду. У истом споразуму двојица Италијана који су били подизвођачи фирме Н. В. изјавили су да никада нису видели Кислицина – напомиње адвокат.

Веће Апелационог суда у коначној пресуди прихвата исказ Н. В. као „логичан и у складу са осталим доказима”, а преходно је вратио предмет суду у Панчеву управо са образложењем да се на том исказу не може заснивати пресуда.

– Исто судско веће доноси два сасвим супротна закључка. То је брука српског кривичног правосуђа, који руског држављанина осуђује без иједног материјалног доказа. Зато ћемо се обратити и Врховном касационом и Уставном суду – каже адвокат Батан Радосављевић.

Највиши суд и суд који је чувар уставности биће надлежни да донесу одлуку о томе да ли је Кислицину повређено право на правично суђење, а у случају Џагџита Синга већ су поднете жалбе због повреде права да му се суди на панџапском језику. Могуће је да ће у оба случаја овај предмет стићи и до Европског суда за људска права у Стразбуру. Џагџит Синг осуђен је на три године, а Станислав Кислицин на две и по године затвора.