Да ли ће Срби дочекати споменик страдалима у Сарајеву

Од нашег дописника

Сарајево – Управа Града Сарајева поништила је конкурс за израду идејног решења споменика на Казанима, јами подно Требевића, која је једно од највећих стратишта сарајевских Срба. У одлуци о поништавању конкурса, с потписом градоначелнице Бењамине Карић, наведено је да „ниједно од пет понуђених идејних решења није прихватљиво”.

Породице Срба, које су припадници Армије РБиХ током 1992. и 1993. године изводили из њихових станова и на рубу Казана их свирепо убијали, а потом бацали у јаму (број жртава није утврђен), сматрају да је и ово доказ да политичка јавност и власт у Сарајеву „не могу и неће да признају злочине који су у том граду почињени над Србима”.

Одмах након што је почетком априла преузела функцију првог човека Сарајева, Карићева је најавила да ће за њеног мандата на Казанима бити постављено спомен-обележје невиним жртвама. На тај начин би Сарајево, како је навела, „показало један отклон од онога што се десило на Казанима” и била би „скинута хипотека са грађана Сарајева” и „часне одбране тог града”.

Само месец дана касније Градска управа Сарајева расписала је јавни позив (тендер) за пријаву идејних решења и то с истакнутом назнаком да „није потребно дефинисати текст на спомен-обележју”. Управо у тој сугестији породице српских жртава препознале су неискреност Карићеве и њену жељу да на Казанима подигне споменик који ни по чему неће сведочити да су на том месту убијани искључиво Срби и да су тај злочин починили припадници бошњачке Армије РБиХ, предвођени предратним криминалцем Мушаном Топаловићем Цацом.

„Поништили су конкурс зато што им и није намера да на Казанима подигну спомен-обележје Србима, они би радије на том месту подигли споменик команданту 10. брдске бригаде Мушану Топаловићу Цаци под чијом командом су убијани невини српски цивили и бацани у јаму. Најава градоначелнице Карић, што се већ и потврдило, само је наставак сарајевске грађанске приче како су све жртве једнаке, која се пласира, не због поштовања српских жртава, него с циљем да се каже да су у протеклом рату страдали сви”, рекао је за „Политику” Ђорђе Радановић, председник Одбора за заштиту права Срба у Федерацији БиХ.

Да постоји искрена намера да се у Сарајеву обележе српска стратишта, као што су обележена бошњачка на подручју Републике Српске, онда би, каже Радановић, на Казанима био подигнут споменик с крстом, а не споменик који ће најмање сведочити о почињеном злочину над недужним српским цивилима, о чему постоје и службени докази.

„Нека се ману приче којом се додворавају странцима, зна се добро како је завршило оно мало Срба које је рат затекао у Сарајеву”, напомиње Радановић и позива све званичнике Републике Српске и градоначелника Источног Сарајева Љубишу Ћосића да помогну да се споменик страдалим сарајевским Србима подигне у Источном Сарајеву, на делу постојећег Спомен-комплекса на Врацама, који се налази на територији Републике Српске.

Из јаме Казани након рата су, у више ексхумација, извађени посмртни остаци 23 жртве, доби од 27 до 66 година. Међу 15 идентификованих, 10 је српске националности. За злочин на Казанима осуђено је 14 припадника Армије РБиХ на казне затвора од 10 месеци до шест година. Њихов командант Мушан Топаловић Цацо убијен је 1993. године у криминалном обрачуну.