Пензионерима новац на кашчицу

Најава министра финансија о великој помоћи од 50 евра пензионерској популацији, која би уследила 22. септембра, очигледно би требало да стиша страсти око обавезе враћања дуга државе пензионерима, који су пуне четири године помагали тој истој држави да стане на ноге. Сада су, по законима биологије, они највремешнији и сами спали с ногу. Један други закон привремено им је умањио део законито стечених пензија, без назнака да оно што је узето треба и да се врати. Страх појединих пензионерских синдиката и удружења да 1. октобра истиче рок застарелости за новчана потраживања појачава нервозу најстаријих суграђана, коју би ових 50 евра и нових 20.000 динара у децембру требало привремено да залече.

Терапија се до сада показала као успешна. Као и свака терапија, прописује се – на кашчицу. Позив пензионерских удружења да сви којима су умањене пензије покрену спорове пред Управним судом и тако прекину ток застарелости свог потраживања, само је апел на савест правосудног система у којем се ни Уставни суд не оглашава на захтеве за оцену уставности. Да ли ће, кад-тад, одлука Суда у Стразбуру бити Пирова победа оштећених пензионера, остаје да се види. Ко дочека. Треба рећи да је просечни век живота у Србији за мушкарце 74, а за жене 79 година и да нема много времена за правно надмудривање. Зато би требало приступити враћању целокупног дуга у готовини свима старијима од 77 година, а онима од 70 година старости, у једнаким месечним ратама, с изузетком годишње исплате за потребе неопходног лечења, као што је било код враћања девизног дуга.

Србија је после Немачке и Италије држава с најстаријим становништвом у Европи и то треба имати у виду. Старост носи бројне тегобе. Професор и родоначелник геријатрије др Петар Королија знао је да на предавањима студентима медицине каже: „У старости је важно провући се испод једне секире, а ко се извуче испод две секире (мислећи на бројеве 70 и 77) – тај је имао среће”.

Добро би било да влада и министар финансија имају у виду ову сликовиту анегдоту и изведу рачуницу како да врате дуг, а тиме и достојанство оштећеним пензионерима. Неће они то однети са собом. Потрошиће, уз обавезни ПДВ, на лекове, храну, поклоне за децу и унуке, струју, огрев, порез... Зато би хитно требало припремити закон о повременом враћању привремено умањених пензија уместо популистичке помоћи која уводи у праксу „политику једнаких стомака”, јер следује и онима с најнижим и онима с највишим пензијама. Оне с најнижим пензијама обрадује, а оне с највишим разљути јер се сете колико им је одузето. Пензионере не треба љутити. Довољне су им здравствене тегобе.

Драган Пантелић,
Нови Београд