Penzionerima novac na kaščicu

Najava ministra finansija o velikoj pomoći od 50 evra penzionerskoj populaciji, koja bi usledila 22. septembra, očigledno bi trebalo da stiša strasti oko obaveze vraćanja duga države penzionerima, koji su pune četiri godine pomagali toj istoj državi da stane na noge. Sada su, po zakonima biologije, oni najvremešniji i sami spali s nogu. Jedan drugi zakon privremeno im je umanjio deo zakonito stečenih penzija, bez naznaka da ono što je uzeto treba i da se vrati. Strah pojedinih penzionerskih sindikata i udruženja da 1. oktobra ističe rok zastarelosti za novčana potraživanja pojačava nervozu najstarijih sugrađana, koju bi ovih 50 evra i novih 20.000 dinara u decembru trebalo privremeno da zaleče.

Terapija se do sada pokazala kao uspešna. Kao i svaka terapija, propisuje se – na kaščicu. Poziv penzionerskih udruženja da svi kojima su umanjene penzije pokrenu sporove pred Upravnim sudom i tako prekinu tok zastarelosti svog potraživanja, samo je apel na savest pravosudnog sistema u kojem se ni Ustavni sud ne oglašava na zahteve za ocenu ustavnosti. Da li će, kad-tad, odluka Suda u Strazburu biti Pirova pobeda oštećenih penzionera, ostaje da se vidi. Ko dočeka. Treba reći da je prosečni vek života u Srbiji za muškarce 74, a za žene 79 godina i da nema mnogo vremena za pravno nadmudrivanje. Zato bi trebalo pristupiti vraćanju celokupnog duga u gotovini svima starijima od 77 godina, a onima od 70 godina starosti, u jednakim mesečnim ratama, s izuzetkom godišnje isplate za potrebe neophodnog lečenja, kao što je bilo kod vraćanja deviznog duga.

Srbija je posle Nemačke i Italije država s najstarijim stanovništvom u Evropi i to treba imati u vidu. Starost nosi brojne tegobe. Profesor i rodonačelnik gerijatrije dr Petar Korolija znao je da na predavanjima studentima medicine kaže: „U starosti je važno provući se ispod jedne sekire, a ko se izvuče ispod dve sekire (misleći na brojeve 70 i 77) – taj je imao sreće”.

Dobro bi bilo da vlada i ministar finansija imaju u vidu ovu slikovitu anegdotu i izvedu računicu kako da vrate dug, a time i dostojanstvo oštećenim penzionerima. Neće oni to odneti sa sobom. Potrošiće, uz obavezni PDV, na lekove, hranu, poklone za decu i unuke, struju, ogrev, porez... Zato bi hitno trebalo pripremiti zakon o povremenom vraćanju privremeno umanjenih penzija umesto populističke pomoći koja uvodi u praksu „politiku jednakih stomaka”, jer sleduje i onima s najnižim i onima s najvišim penzijama. One s najnižim penzijama obraduje, a one s najvišim razljuti jer se sete koliko im je oduzeto. Penzionere ne treba ljutiti. Dovoljne su im zdravstvene tegobe.

Dragan Pantelić,
Novi Beograd