Јагма за македонско грожђе

Скопље – Македонски виноградари су најзад дочекали да овогодишњу муку наплате без кукњаве и натезања са домаћим винаријама, тако карактеристичних за ову грану пољопривреде минулих деценија. Спас није дошао од нове владине политике, која је донела одлуку да новчано помаже лозарима, већ од купаца из суседних земаља који су просто окупирали македонска виногорја.

Стари добри принцип "паре на руке, Мару за руку" профункционисао је инерцијом тржишне економије коју је наметнула сушна и малородна година у региону. Македонски произвођачи вина су годинама били уцењивани од домаћих прерађивача грожђа, чак толико да су у кавадарачком региону, познатом Тиквешу, виноградари дигли руке од откупних пунктова, односно од грожђа су почели да пеку ракију.

Овде је била устаљена пракса да се за откупљено грожђе плати при преузимању наредне бербе, што је у црно завило индивидуалне произвођаче и готово преполовило насаде винове лозе. Од осамостаљења до данас, значи за деценију и по, напуштено је или уништено око 20.000 хектара. Према подацима из Министарства пољопривреде, ове године се виногради у Македонији простиру на 28.000 хектара.

Од лане такве прилике битно су изменили трговци из окружења, боље рећи, Словенци, који су плаћањем на лицу места помрсили рачуне монополу домаћих прерађивача грожђа. Ове јесени њима су се придружили купци из Србије и Бугарске који су, осим што су откупили више од половине овогодишњег рода, узроковали пораст откупне цене са десет на петнаест денара.

Треба свакако нагласити да је баш ове године на видело изашла стара и прећуткивана истина да је македонско винско грожђе и раније служило за дотеривање вина у земљама у окружењу. Овде се и данас препричавају истините анегдоте о квалитетном словеначком вину које је цистернама одвожено из Македоније и у дежели флаширано са словеначком етикетом. Трговци из Србије и Бугарске признају да македонским грожђем побољшавају квалитет домаћег, а ови други то чине купујући углавном ширу, односно још непреврело вино.

Македонија се, иначе, не може похвалити ни површинама под виновом лозом нити брендираним вином. Овде се годишње производи до 110 милиона литара вина, што је занемарљиво у односу на познате светске произвођаче вина. Но, за разлику од других, македонско поднебље је као створено за гајење винове лозе. Са 286 сунчаних дана, кавадарачки регион је готово идеалан за производњу винског грожђа.

Македонска влада је ове године започела озбиљне активности на побољшању прилика у овој грани пољопривреде а другачијем приступу виновој лози доприносе и мале винарије чија производња прати светске техничко-технолошке процесе. Занимљиво је, међутим, да њихово удружење "Маквино" није члан међународне винске организације ОИВ, која креира односе у овој сфери. Дивна Јордановска, председница удружења, каже да сума од 20.000 евра, неопходна за чланство у овој асоцијацији, није висока али да македонски винари нису вољни да издвоје та средства, те да је то један од разлога што квалитетна македонска вина остају изван пажње реномираних купаца.