Jagma za makedonsko grožđe

Skoplje – Makedonski vinogradari su najzad dočekali da ovogodišnju muku naplate bez kuknjave i natezanja sa domaćim vinarijama, tako karakterističnih za ovu granu poljoprivrede minulih decenija. Spas nije došao od nove vladine politike, koja je donela odluku da novčano pomaže lozarima, već od kupaca iz susednih zemalja koji su prosto okupirali makedonska vinogorja.

Stari dobri princip "pare na ruke, Maru za ruku" profunkcionisao je inercijom tržišne ekonomije koju je nametnula sušna i malorodna godina u regionu. Makedonski proizvođači vina su godinama bili ucenjivani od domaćih prerađivača grožđa, čak toliko da su u kavadaračkom regionu, poznatom Tikvešu, vinogradari digli ruke od otkupnih punktova, odnosno od grožđa su počeli da peku rakiju.

Ovde je bila ustaljena praksa da se za otkupljeno grožđe plati pri preuzimanju naredne berbe, što je u crno zavilo individualne proizvođače i gotovo prepolovilo nasade vinove loze. Od osamostaljenja do danas, znači za deceniju i po, napušteno je ili uništeno oko 20.000 hektara. Prema podacima iz Ministarstva poljoprivrede, ove godine se vinogradi u Makedoniji prostiru na 28.000 hektara.

Od lane takve prilike bitno su izmenili trgovci iz okruženja, bolje reći, Slovenci, koji su plaćanjem na licu mesta pomrsili račune monopolu domaćih prerađivača grožđa. Ove jeseni njima su se pridružili kupci iz Srbije i Bugarske koji su, osim što su otkupili više od polovine ovogodišnjeg roda, uzrokovali porast otkupne cene sa deset na petnaest denara.

Treba svakako naglasiti da je baš ove godine na videlo izašla stara i prećutkivana istina da je makedonsko vinsko grožđe i ranije služilo za doterivanje vina u zemljama u okruženju. Ovde se i danas prepričavaju istinite anegdote o kvalitetnom slovenačkom vinu koje je cisternama odvoženo iz Makedonije i u deželi flaširano sa slovenačkom etiketom. Trgovci iz Srbije i Bugarske priznaju da makedonskim grožđem poboljšavaju kvalitet domaćeg, a ovi drugi to čine kupujući uglavnom širu, odnosno još neprevrelo vino.

Makedonija se, inače, ne može pohvaliti ni površinama pod vinovom lozom niti brendiranim vinom. Ovde se godišnje proizvodi do 110 miliona litara vina, što je zanemarljivo u odnosu na poznate svetske proizvođače vina. No, za razliku od drugih, makedonsko podneblje je kao stvoreno za gajenje vinove loze. Sa 286 sunčanih dana, kavadarački region je gotovo idealan za proizvodnju vinskog grožđa.

Makedonska vlada je ove godine započela ozbiljne aktivnosti na poboljšanju prilika u ovoj grani poljoprivrede a drugačijem pristupu vinovoj lozi doprinose i male vinarije čija proizvodnja prati svetske tehničko-tehnološke procese. Zanimljivo je, međutim, da njihovo udruženje "Makvino" nije član međunarodne vinske organizacije OIV, koja kreira odnose u ovoj sferi. Divna Jordanovska, predsednica udruženja, kaže da suma od 20.000 evra, neophodna za članstvo u ovoj asocijaciji, nije visoka ali da makedonski vinari nisu voljni da izdvoje ta sredstva, te da je to jedan od razloga što kvalitetna makedonska vina ostaju izvan pažnje renomiranih kupaca.