Десни крваре и због лекова

Лекови који спречавају згрушавање крви и настанак тромба у крвним судовима незамењиви су у терапији после срчаних и можданих удара, уградње бајпаса и стента, али један од њихових пропратних нежељених дејстава је појачано крварење десни.

– Када започињу терапију овим лековима пацијенти често буду уплашени и изненађени појачаним крварењем десни, јер најчешће нису о томе обавештени, нити знају како да то спрече – каже професор др Бешир Љушковић, бивши начелник Клинике за стоматологију ВМА.

Често прање зуба

Десни крваре приликом узимања хране, нарочито чврсте, затим приликом прања зуба, а некада и спонтано. Десни, наравно, могу да крваре и из других разлога као што су: упала, лоша орална хигијена, код неких системских обољења, крвних поремећаја, као и у случају недостатка витамина Цe и Кa.

Међутим, атикоагулантни лекови, као што су хепарин, фарин, синтром, плавикс, прадакса и други, уз аспирин морају се узимати после можданог и срчаног удара, јер спасавају живот и спречавају да дође до новог удара. Пошто се обично узимају на дужи временски период, а често и доживотно, крварење десни ствара велике проблеме особама које ове лекове узимају. У случају комбинације антитромбоцитне и антикоагулационе терапије може да дође до још израженијег крварења десни.

– У лечењу кардиоваскуларних обољења, нарочито у контроли високог крвног притиска, доста се користе нифедипински препарати, који могу да доведу до увећања десни које су онда још склоније крварењу и проблем је још израженији – указује наш саговорник.

Које је мере потребно предузети да се спречи крварење десни код особа које узимају антитромбоцитну и антикоагулантну терапију?

– То је за ове пацијенте велики проблем. Лекове морају да пију, јер неадекватна примена ове терапије носи ризик од настанка нежељених догађаја и последица. Покушај укидања ове терапије је врло ризичан, може да угрози живот и то се не сме чинити без сагласности надлежног лекара. Пацијент с тим мора да се помири и пронађе могућност да се с нежељеним последицама лека бори на начин који ће их свести на минимум – каже др Љушковић, уз препоруку да се мора одржавати беспрекорна орална хигијена да не би дошло до упале десни и тако се проблем још више погоршао.

Потребно је прати зубе после сваког јела, најмање три минута. За прање зуба користити пасте које имају антиинфламаторни ефекат („пародонтакс”). Треба користити и зубни конац бар два пута дневно. Зубне четке треба да буду средње тврдоће, а чврсте четке које могу да повреде гингиву и још више испровоцирају крварење треба избегавати. Покрети четкице треба да буду пажљиви и одмерени. С електричним четкицама треба бити обазрив, јер се њихова сила тешко може контролисати.

Наравно, потребно је чешће посећивати стоматолога, сваког месеца или бар једном у два месеца, савет је нашег саговорника, јер наслаге на зубима које пацијент није у стању да уклони зубном четкицом мора да уклони стоматолог. Врло је важно да стоматолог после уочавања и сагледавања комплетног проблема уклони све локалне иритације у устима: заостале коренове, неуклоњени плак, каменац и конкременте, неадекватно урађене пломбе које иритирају гингиву, лоше протезе, крунице и мостове.

Треба посебно обратити пажњу на старе круне које су повлачењем десни постале кратке, што пацијент увек не примети и идеално су место за накупљање плака који изазива упалу. Дакле, овим пацијентима предстоји стална борба за чиста уста у којима не сме постојати никаквих иритативних фактора. У томе му мора помоћи његов стоматолог саветима, подршком и мотивацијом.

Испирање уста

Поред коришћења механичких средстава за уклањање плака и других наслага на зубима, додатно треба користити и нека антиплак и антиинфламаторна средства, којима се испирају уста, као „курасепт”, „листерин”, цетилпиримидин, водоник-пероксид и друга. Ова средства могу повољно утицати на спречавање акумулације плака, настанак инфламације и смањење крварења десни. Корисно је испирати уста благо сланом, топлом водом, и по могућности смањити пушење, јер оно на више начина неповољно утиче на здравље десни.

– За побољшање хигијене усне дупље добро је користити оралне иригаторе или апарат „дентаклин”, који ефикасно уклањају плак с неприступачних површина зуба, а истовремено врше и масажу десни која повољно утиче на њено здравље. Иригација се може вршити обичном водом или тропроцентним хидрогеном. Само беспрекорно чиста уста и зуби, без постојања било каквих иритација, значајно ће смањити могућност упале, а тиме и крварење десни које се додатно појачава као последица узимања атитромбоцитних и антикоагулантних лекова. То ће овим особама много олакшати тегобе – наводи др Љушковић.

Опрез с аспирином

Проналазачи аспирина вероватно нису ни слутили какву ће све примену у будућности овај лек наћи у лечењу разних обољења. У медицинску праксу уведен је 1899. године, од тада се сваке године у свету потроши око 80 милијарди таблета аспирина. Прво је почела примена аспирина код главобоља и болова друге врсте, артритиса, високе температуре, инфламације и грипа. Касније је почео да се користи као лек код кардиоваскуларних обољења, код артеријских бајпасова, стентова и срчане фибрилације. Аспирин је такозвани антитромбоцитни лек који спречава згрушавање крви делујући искључиво на тромбоците. Он је код неких обољења веома драгоцен, лек избора. Студије су показале да он смањује ризик од исхемичног шлога за 30 процената, смртоносног шлога за 22 одсто и укупног морталитета за 15 посто.

Поред свог корисног дејства, аспирин има и неке нежељене последице – иритација гастроинтестиналне слузокоже, улкус, гастроинтестинално крварење и крварење десни, истиче проф. др Љушковић.

Избегавати грицкалице

Треба избегавати међуоброке и не узимати разне грицкалице које могу да иритирају десни, као и газирана пића. Орашасти плодови су веома корисни у исхрани посебно код старијих особа. Они могу да иритирају десни и појачају крварење. Међутим, не треба се због тога њих одрицати. Потребно је, на пример, орахе или бадеме десетак минута држати у топлој води, они ће омекшати и неће иритирати десни. Чак су после тога и укуснији.