Desni krvare i zbog lekova

Lekovi koji sprečavaju zgrušavanje krvi i nastanak tromba u krvnim sudovima nezamenjivi su u terapiji posle srčanih i moždanih udara, ugradnje bajpasa i stenta, ali jedan od njihovih propratnih neželjenih dejstava je pojačano krvarenje desni.

– Kada započinju terapiju ovim lekovima pacijenti često budu uplašeni i iznenađeni pojačanim krvarenjem desni, jer najčešće nisu o tome obavešteni, niti znaju kako da to spreče – kaže profesor dr Bešir Ljušković, bivši načelnik Klinike za stomatologiju VMA.

Često pranje zuba

Desni krvare prilikom uzimanja hrane, naročito čvrste, zatim prilikom pranja zuba, a nekada i spontano. Desni, naravno, mogu da krvare i iz drugih razloga kao što su: upala, loša oralna higijena, kod nekih sistemskih oboljenja, krvnih poremećaja, kao i u slučaju nedostatka vitamina Ce i Ka.

Međutim, atikoagulantni lekovi, kao što su heparin, farin, sintrom, plaviks, pradaksa i drugi, uz aspirin moraju se uzimati posle moždanog i srčanog udara, jer spasavaju život i sprečavaju da dođe do novog udara. Pošto se obično uzimaju na duži vremenski period, a često i doživotno, krvarenje desni stvara velike probleme osobama koje ove lekove uzimaju. U slučaju kombinacije antitrombocitne i antikoagulacione terapije može da dođe do još izraženijeg krvarenja desni.

– U lečenju kardiovaskularnih oboljenja, naročito u kontroli visokog krvnog pritiska, dosta se koriste nifedipinski preparati, koji mogu da dovedu do uvećanja desni koje su onda još sklonije krvarenju i problem je još izraženiji – ukazuje naš sagovornik.

Koje je mere potrebno preduzeti da se spreči krvarenje desni kod osoba koje uzimaju antitrombocitnu i antikoagulantnu terapiju?

– To je za ove pacijente veliki problem. Lekove moraju da piju, jer neadekvatna primena ove terapije nosi rizik od nastanka neželjenih događaja i posledica. Pokušaj ukidanja ove terapije je vrlo rizičan, može da ugrozi život i to se ne sme činiti bez saglasnosti nadležnog lekara. Pacijent s tim mora da se pomiri i pronađe mogućnost da se s neželjenim posledicama leka bori na način koji će ih svesti na minimum – kaže dr Ljušković, uz preporuku da se mora održavati besprekorna oralna higijena da ne bi došlo do upale desni i tako se problem još više pogoršao.

Potrebno je prati zube posle svakog jela, najmanje tri minuta. Za pranje zuba koristiti paste koje imaju antiinflamatorni efekat („parodontaks”). Treba koristiti i zubni konac bar dva puta dnevno. Zubne četke treba da budu srednje tvrdoće, a čvrste četke koje mogu da povrede gingivu i još više isprovociraju krvarenje treba izbegavati. Pokreti četkice treba da budu pažljivi i odmereni. S električnim četkicama treba biti obazriv, jer se njihova sila teško može kontrolisati.

Naravno, potrebno je češće posećivati stomatologa, svakog meseca ili bar jednom u dva meseca, savet je našeg sagovornika, jer naslage na zubima koje pacijent nije u stanju da ukloni zubnom četkicom mora da ukloni stomatolog. Vrlo je važno da stomatolog posle uočavanja i sagledavanja kompletnog problema ukloni sve lokalne iritacije u ustima: zaostale korenove, neuklonjeni plak, kamenac i konkremente, neadekvatno urađene plombe koje iritiraju gingivu, loše proteze, krunice i mostove.

Treba posebno obratiti pažnju na stare krune koje su povlačenjem desni postale kratke, što pacijent uvek ne primeti i idealno su mesto za nakupljanje plaka koji izaziva upalu. Dakle, ovim pacijentima predstoji stalna borba za čista usta u kojima ne sme postojati nikakvih iritativnih faktora. U tome mu mora pomoći njegov stomatolog savetima, podrškom i motivacijom.

Ispiranje usta

Pored korišćenja mehaničkih sredstava za uklanjanje plaka i drugih naslaga na zubima, dodatno treba koristiti i neka antiplak i antiinflamatorna sredstva, kojima se ispiraju usta, kao „kurasept”, „listerin”, cetilpirimidin, vodonik-peroksid i druga. Ova sredstva mogu povoljno uticati na sprečavanje akumulacije plaka, nastanak inflamacije i smanjenje krvarenja desni. Korisno je ispirati usta blago slanom, toplom vodom, i po mogućnosti smanjiti pušenje, jer ono na više načina nepovoljno utiče na zdravlje desni.

– Za poboljšanje higijene usne duplje dobro je koristiti oralne irigatore ili aparat „dentaklin”, koji efikasno uklanjaju plak s nepristupačnih površina zuba, a istovremeno vrše i masažu desni koja povoljno utiče na njeno zdravlje. Irigacija se može vršiti običnom vodom ili troprocentnim hidrogenom. Samo besprekorno čista usta i zubi, bez postojanja bilo kakvih iritacija, značajno će smanjiti mogućnost upale, a time i krvarenje desni koje se dodatno pojačava kao posledica uzimanja atitrombocitnih i antikoagulantnih lekova. To će ovim osobama mnogo olakšati tegobe – navodi dr Ljušković.

Oprez s aspirinom

Pronalazači aspirina verovatno nisu ni slutili kakvu će sve primenu u budućnosti ovaj lek naći u lečenju raznih oboljenja. U medicinsku praksu uveden je 1899. godine, od tada se svake godine u svetu potroši oko 80 milijardi tableta aspirina. Prvo je počela primena aspirina kod glavobolja i bolova druge vrste, artritisa, visoke temperature, inflamacije i gripa. Kasnije je počeo da se koristi kao lek kod kardiovaskularnih oboljenja, kod arterijskih bajpasova, stentova i srčane fibrilacije. Aspirin je takozvani antitrombocitni lek koji sprečava zgrušavanje krvi delujući isključivo na trombocite. On je kod nekih oboljenja veoma dragocen, lek izbora. Studije su pokazale da on smanjuje rizik od ishemičnog šloga za 30 procenata, smrtonosnog šloga za 22 odsto i ukupnog mortaliteta za 15 posto.

Pored svog korisnog dejstva, aspirin ima i neke neželjene posledice – iritacija gastrointestinalne sluzokože, ulkus, gastrointestinalno krvarenje i krvarenje desni, ističe prof. dr Ljušković.

Izbegavati grickalice

Treba izbegavati međuobroke i ne uzimati razne grickalice koje mogu da iritiraju desni, kao i gazirana pića. Orašasti plodovi su veoma korisni u ishrani posebno kod starijih osoba. Oni mogu da iritiraju desni i pojačaju krvarenje. Međutim, ne treba se zbog toga njih odricati. Potrebno je, na primer, orahe ili bademe desetak minuta držati u toploj vodi, oni će omekšati i neće iritirati desni. Čak su posle toga i ukusniji.