Два дана уз иће, пиће и таблиће

Избиштански виногради – У Избиштанским виноградима, тамо где се Делиблатска пешчара завршава, подно пешчане дине, с које се виде Вршачке планине и Костолац – прошлог викенда је игран осми по реду турнир у – таблићу. Посвећен је двојици великана Кајици Станојеву и Този Будимиру, обојица из Избишта. О њиховом угледу и пударском парадајз-сосу и данас се прича.

– За Кајицу се и после фајронта отварала кафана – каже нам Андреј Стефановић Лајбах, који за себе тврди да је највећи живи вршачки русофил, а овде већ годинама, заједно са Радом Димовићем Бечејцем, кува за све учеснике меморијалног турнира, као и за многобројне кибицере.

Познаваоци кажу да се овде игра прва лига српског таблића. Не само зато што нема сличног такмичења у Србији, већ можда и у свету. За два дана, прави мајстори за столовима с карираним чаршафима одиграју око 700 партија.

Овде мегдан деле ратари, занатлије, возачи, правници, агрономи, угоститељи... Најмлађи је Стева Муришан (45), а најстарији су рођени 1928. године, Бранко Бошков Бека и његов кум Златибор Чејић. За Беку су се, својевремено, отимали и фудбалски клубови „Партизан” и „Црвена звезда”, а он је одлучио да остане у Избишту и – буде кафеџија. Међу учесницима је и један прави мајстор (Фиде) Милорад Капелан, шаховски педагог. Конкуренти кажу да га у таблићу „дељу”, а он њих у шаху.

– Код метеоролога смо се распитали какво ће време бити јер турнир се игра под ведрим небом, па би киша упропастила доживљај – каже начелник вршачке општине Драгољуб Бранков, стални домаћин турнира.

Од толико карташких игара, зашто баш турнир у таблићу, питамо га.

– Па, то је најраспрострањенија, најједноставнија и традиционална игра, права разбибрига, и не играмо у новце – каже домаћин.

Правила су строга. Поред осталог, нико од двадесет учесника, чији је састав увек исти у току дводневног трајања – не сме да иде својој кући. Нема одмора. Може само тајмаут да се добије.

И мобилни није препоручљиво да буде укључен, да не би нарушио концентрацију играча. Све је обезбеђено: и иће и пиће. Првог дана, кад се играју квалификације, на менију су, поред резаног и сецканог, и ћевапи, а другог дана је на јеловнику гулаш. Кувари су прави мајстори свог заната: ускладили су своје завршне потезе с последњим „резањем“ шпилова.

– У базену пиво и сокове ’ладимо – наглашава домаћин Драгољуб Бранков, који у свом винограду обезбеђује и услове за припреме, од завршетка Меморијалног турнира до Ђурђевдана.

Шампиону овог осмог турнира Богици Бељину победник претходна два меморијала Драгољуб Бранков предао је Велики прелазни пехар, као и Писмо великог мајстора, својеврсну диплому за остварене резултате. Друго место је заузео Бранков, а трећи је Стева Муришан.