Научни скуп о Драгославу Михаиловићу

Велики међународни скуп „Девет деценија Драгослава Михаиловића” отворен је данас у Свечаној сали Доситејеве задужбине у Београду у организацији Института за књижевност и уметности и Народне библиотеке „Душан Матић” из Ћуприје, а трајаће до 10. септембра.

Овај тродневни симпозијум чиниће више од 50 излагања на тему живота и дела овог српског књижевника, а међу учесницима налазе се научници из Немачке, Пољске, Аустрије, Велике Британије, Белорусије, Украјине, Црне Горе и Србије, преноси Танјуг.

Директор Института за књижевност и уметност (ИКУМ), руководилац Одељења за упоредна истраживања српске књижевности и уредник скупа др Бојан Јовић навео је на данашњем отварању да овај научни скуп означава постепено кретање истраживања ИКУМ, које је превасходно било окренуто поетици, односно српском песништву 20. века.

„Међутим, долази време да се наша пажња усмери ка прози, односно другим жанровима и родовима који су допринели да српска књижевност оствари врхунска достигнућа у прошлом веку”, рекао је Јовић. По његовим речима, један од најистакнутијих српских писаца јесте управо Драгослав Михаиловић, који је „прошао кроз 20. век не само својим делом, већ и животом”.

„Прошао је кроз све оне историјске тренутке који су многе самлели и после те голготе, од 1971. године, почео је професионално да се бави књижевношћу. Од самог почетка свог стваралаштва је успео да се наметне како својим квалитетом, тако и огромном животном и стваралачком енергијом”, истакао је Јовић.

Директорка Народне библиотеке „Душан Матић” у Ћуприји Љиљана Ђорђевић, као представница Михаиловићевог родног места, истакла је да је Михаиловић веома цењен у свом граду и да су грађани веома поносни на њега.

„Ми смо одавно прижељкивали овакав скуп, тако да је позив Института за књижевност и уметност дошао у правом тренутку. Надамо се да ће наставити да се одржава и наредних година и да ћемо кренути управо из Ћуприје”, рекла је Ђорђевић.

Како је она навела, Михаиловић је последњих 10 година најчитанији и најомиљенији писац у Ћуприји, као и да је људима посебно драг његов роман „Гори Морава”.

„Реч је о писцу који је апсолутно међу најбољим приповедачима у српској књижевности 20. и 21. века... Ако ученици у основним и средњим школама ишта читају, то је „Петријин венац” и, наравно, „Кад су цветале тикве”. Готово да нема ученика који није прочитао тај роман, а из личног искуства знам за студенте који, иако ништа нису хтели да читају или им је то тешко ишло, читали су приповетке из збирке „Фреде, лаку ноћ”, а посебно приповетку 'Лилика' “, истакла је руководилац Одељења за поетику модерне и савремене српске књижевности ИКУМ др Светлана Шеатовић.

По њеним речима, ово сведочи о једној врсти рецепције која је изузетно важна.

„Ми данас можемо говорити о врхунским писцима којима би се наша наука бавила, али они немају ту врсту рецепције у најширој читалачкој публици, а то је управо оно што једног писца чини заиста посебним”, наводи Шеатовић.

Како је рекао стручни сарадник ИКУМ и уредник скупа др Марко Аврамовић, пристигло је преко 50 пријава за учешће на научном скупу из скоро свих универзитета у Србији и много њих из иностранства, што сведочи о томе колико је овакав догађај био потребан.

„Врло сам задовољан што ће се овом приликом осветлити цео опус Драгослава Михаиловића, што и јесте наша замисао. Неће се говорити само о његовим најпознатијим романима и приповедачким делима, мада за њих и јесте било највеће интересовање, већ ће бити речи и о каснијим делима, али и публицистичкој и есејистичкој прози, драмском стваралаштву и различитим телевизијским, филмским и радијским адаптацијама његових дела”, најавио је Аврамовић.

Отварању је присуствовала и Михаиловићева ћерка, глумица Милица Михаиловић, а како је најављено, током следеће године ће саопштења са скупа бити објављена у међународном зборнику радова.

Драгослав Михаиловић (1930) српски је писац, романсијер, сценариста, драматург и редовни члан Српске академије наука и уметности САНУ.

Осим поезије, објавио је и дела других књижевних родова, превасходно приповетке („Фреде, лаку ноћ”, „Лов на стенице”) и романе („Кад су цветале тикве”, „Петријин венац”, „Чизмаши”, „Гори Морава”).

Добитник је бројних значајних награда и признања, међу којима се посебно истичу Октобарска награда Београда (1967), Андрићева награда (1976), Златна арена за сценарио у Пули (1978), Награда „Бора Станковић” (1994) и Награда Вукове задужбине (1994).

Његова дела превођена су на многе европске језике, а драме игране на многим позорницама.