Јулка и Ниџа добили бебу

Грдосија од тону и триста килограма нежно гурка „мрвицу” од свега педесетак килограма да изађе из воде јер јој је време за спавањац. А онда, када брижна мама легне, младунче се наслони на њену њушку и тако задрема… Ове идиличне сцене јуче су сачекале посетиоце „Врта добре наде” где је први пут „пред публику” изашла популарна женка нилског коња Јулка са својом бебом.

– Беба нилског коња родила се 13. августа, али смо то тек обнародовали кад су се стекли услови да се она прикаже љубитељима животиња. Јер, и мама када се породи, у породилишту првих дана беба се доноси само њој, а тек после креће упознавање са родбином – шаљиво објашњава Кристијан Овари, биолог „Бео зоо-врта”.

Родитељима је требало мало времена да се навикну на своју нову улогу, а Ниџа, срећни тата од тону и по – привремено је измештен из породице да би мама Јулка имала мира и да, случајно, у свој тој радости, не би повредио бебу. Малишан још доји, али повремено воли и да експериментише са укусима, додуше још само муља храну по устима, па је тако јуче окусио и лубенице.

– Младунче још нема име јер и даље не знамо ког је пола. Док год не буде потребе за неком интервенцијом нећемо их дирати, али када беба буде имала око четири месеца мораћемо да почнемо припреме за транспорт и тада ћемо и сазнати да ли је реч о дечаку или девојчици. Нема разлога да их пре тога дирамо и узнемиравамо – објашњава Овари и додаје да ће малом нилском коњу бити пронађен дом у коме ће му бити добро, ако не и боље него у Београду.

Јулка има 17 година и велика је шармерка па је тако успела и да залуди неколико година млађег Ниџу. Њихов првенац, мужјак рођен 2012. године, у међувремену је отишао „трбухом за крухом” да би бољи живот нашао негде „преко баре”. А љубав ово двоје нилских коња ни после толико година нимало није увенула па нас тако сваки час разнеже њихове слике док љубавишу или готово загрљени дремају на сунцу.

Због Јулке је Ниџа оставио и живот Дон Жуана. Јер у природи нилски коњи, како нам каже Кристијан Овари, нису моногамни.

– У природи мужјаци држе харем. Један има неколико женки и тако се због „дама” воде озбиљне борбе. Они имају кљове па је зато након пада популације слонова настао проблем пошто те кљове у великој мери личе на слоновачу – објашњава Овари додајући да је реч о опасним животињама и да нилски коњи у Африци убију више људи него тигрови и ајкуле заједно, па се зато ови наши чувају „као очи у глави”.

Беба нилског коња, међутим, није једина принова у „Бео зоо-врту”, а према речима Оварија, ове године био је прави „беби бум”.

– Велики успех нам је било то што смо добили бебу пингвина, имали смо три бинтуронга, кљунороге, а поготово нам је драго било што смо добили младунче белоглавог супа кога дуго није било. Круна свега било је то што смо после 85 година успели да репродукујемо египатску белу кању и прикажемо је јавности. Ова невероватна животиња је на рубу изумирања и стручњаци кажу да ће за 15 година потпуно нестати у дивљини. Тако да ће зоо-вртови и репродуктивни центри бити нека врста Нојеве барке на којој ћемо ову птицу сачувати – истиче Овари.