Julka i Nidža dobili bebu

Grdosija od tonu i trista kilograma nežno gurka „mrvicu” od svega pedesetak kilograma da izađe iz vode jer joj je vreme za spavanjac. A onda, kada brižna mama legne, mladunče se nasloni na njenu njušku i tako zadrema… Ove idilične scene juče su sačekale posetioce „Vrta dobre nade” gde je prvi put „pred publiku” izašla popularna ženka nilskog konja Julka sa svojom bebom.

– Beba nilskog konja rodila se 13. avgusta, ali smo to tek obnarodovali kad su se stekli uslovi da se ona prikaže ljubiteljima životinja. Jer, i mama kada se porodi, u porodilištu prvih dana beba se donosi samo njoj, a tek posle kreće upoznavanje sa rodbinom – šaljivo objašnjava Kristijan Ovari, biolog „Beo zoo-vrta”.

Roditeljima je trebalo malo vremena da se naviknu na svoju novu ulogu, a Nidža, srećni tata od tonu i po – privremeno je izmešten iz porodice da bi mama Julka imala mira i da, slučajno, u svoj toj radosti, ne bi povredio bebu. Mališan još doji, ali povremeno voli i da eksperimentiše sa ukusima, doduše još samo mulja hranu po ustima, pa je tako juče okusio i lubenice.

– Mladunče još nema ime jer i dalje ne znamo kog je pola. Dok god ne bude potrebe za nekom intervencijom nećemo ih dirati, ali kada beba bude imala oko četiri meseca moraćemo da počnemo pripreme za transport i tada ćemo i saznati da li je reč o dečaku ili devojčici. Nema razloga da ih pre toga diramo i uznemiravamo – objašnjava Ovari i dodaje da će malom nilskom konju biti pronađen dom u kome će mu biti dobro, ako ne i bolje nego u Beogradu.

Julka ima 17 godina i velika je šarmerka pa je tako uspela i da zaludi nekoliko godina mlađeg Nidžu. Njihov prvenac, mužjak rođen 2012. godine, u međuvremenu je otišao „trbuhom za kruhom” da bi bolji život našao negde „preko bare”. A ljubav ovo dvoje nilskih konja ni posle toliko godina nimalo nije uvenula pa nas tako svaki čas razneže njihove slike dok ljubavišu ili gotovo zagrljeni dremaju na suncu.

Zbog Julke je Nidža ostavio i život Don Žuana. Jer u prirodi nilski konji, kako nam kaže Kristijan Ovari, nisu monogamni.

– U prirodi mužjaci drže harem. Jedan ima nekoliko ženki i tako se zbog „dama” vode ozbiljne borbe. Oni imaju kljove pa je zato nakon pada populacije slonova nastao problem pošto te kljove u velikoj meri liče na slonovaču – objašnjava Ovari dodajući da je reč o opasnim životinjama i da nilski konji u Africi ubiju više ljudi nego tigrovi i ajkule zajedno, pa se zato ovi naši čuvaju „kao oči u glavi”.

Beba nilskog konja, međutim, nije jedina prinova u „Beo zoo-vrtu”, a prema rečima Ovarija, ove godine bio je pravi „bebi bum”.

– Veliki uspeh nam je bilo to što smo dobili bebu pingvina, imali smo tri binturonga, kljunoroge, a pogotovo nam je drago bilo što smo dobili mladunče beloglavog supa koga dugo nije bilo. Kruna svega bilo je to što smo posle 85 godina uspeli da reprodukujemo egipatsku belu kanju i prikažemo je javnosti. Ova neverovatna životinja je na rubu izumiranja i stručnjaci kažu da će za 15 godina potpuno nestati u divljini. Tako da će zoo-vrtovi i reproduktivni centri biti neka vrsta Nojeve barke na kojoj ćemo ovu pticu sačuvati – ističe Ovari.