Петак, 22.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Није Црна Гора Цетиње

​Док је Подгорица наставила да се развија, делимично и Никшић, а о приморју да не причам, Цетиње је остало по страни, и наставило да егзистира као градић ван свих озбиљнијих токова. Уместо да свој бес усмере ка Ђукановићу, они су и даље наставили да за све окривљују Србију, Србе и цркву

Овдашња али и шира јавност која не прати детаљно дешавања у Црној Гори шокирана је сценама које су стизале током викенда са Цетиња. Онакве сцене гледали смо из Палестине, Либана, или током дешавања у Украјини 2014. године: запаљене гуме, барикаде, каменовање чак и пријатељски настројених новинара, насиље према полицији, и пре свега огромна количина мржње.

На страну што је један део насилника и изгредника несумњиво плаћен и доведен са стране. Но и поред тога несумњиво је да је оно одраз свега што се на Цетињу дешава већ дуго времена. Небројени су инциденти у којима су Цетињани малтретирали свештенство, ученике богословије, или ретке преостале Србе на том простору. Покојни историчар са Цетиња Пеђа Вукић волео је да збија црнохуморне шале о положају Срба тамо говорећи: „Сад је одлично, само нас пљују. Више не бију.”

Савремено Цетиње је заиста специфичан друштвени и етнопсихолошки феномен. Један мој пријатељ с правом тврди да је Цетиње нека врста уметничке инсталације, експеримента ин виво, који се рационалним терминима не да објаснити. Народ који ту живи, бескрајно је духовит, интелигентан, елоквентан, какви су катуњани кроз историју и били. Но тамо ништа више не ради, нема нормалног посла одавно јер су све озбиљне фирме попут „Обода” одавно позатваране. Неки ће се сетити како је пре десeтак година на табли са натписом града, пре уласка у њега, неко од домаћих духовито написао: „Цетиње – не ради”, алудирајући на то да се тамо заиста ништа и не ради. Проглашавање Цетиња за престоницу и измештање неких државних служби тамо између осталог имало је за циљ да се бар некима обезбеди посао који не укључује шверц и криминал.

Други велики извор фрустрација јесу озбиљно изневерена очекивања од независности. Као и сви првоборци покрета за одвајање, Цетињани су очекивали да ће им припасти некакве рентијерске принадлежности, пензије или шта слично. Но док је Подгорица наставила да се развија, делимично и Никшић, а о приморју да не причам, Цетиње је остало по страни, и наставило да егзистира као градић ван свих озбиљнијих токова. Уместо да свој бес усмере ка Ђукановићу, они су и даље наставили да за све окривљују Србију, Србе и цркву и као и сви конвертити постали су носиоци патолошке мржње према свему што су сами некада били.

Ту долазимо управо до највећег извора овог беса. Цетиње је данас без сумње најусташкији град у бившој Југославији. Подсетимо се, учесници Божићне побуне на којој они граде свој идентитет данас, управо тако су се називали. Но уз то су придошле и касније идентификације са екстремним хрватским покретима тако да је сасвим нормално постало да они на својим скуповима певају Томпсонове песме, скандирају о клању Срба и све оно што чини стандардни репертоар савремене усташке традиције и иконографије.

Наравно, невероватна је историја процеса, којим је најсрпски град на свету постао легло патолошке мржње према Србима. Ову историју смо у својим радовима колеге Терзић, Раковић, Алексић, ја и други прилично детаљно реконструисали. Извор је наравно напољу, код бечких „спин доктора” који су радили половином претпрошлог века попут Талоција, Калаја и њиховог круга. Но већ у доба касне владавине, у то доба краља Николе интерес и борба за примат у српству и будућој обједињеној држави, код цетињске елите створили су ону врсту патологије која ће експлодирати у текстовима Секуле Дрљевића чије конвертитство од великог Србина до усташе почиње када су му изневерена очекивања да постане министар правде у Београду.

Свака следеће етапа после Николе доносила је померање границе, и све ближу сарадњу са свим непријатељима Београда, при чему су дуго катуњани за себе и даље тврдили да су Срби, само већи и бољи од Србијанаца и осталих и да би стога требало да им припадне сваки примат и достојанство. И Крсто Зрнов Поповић, на кога се данас ови огрнути у измишљену заставу Црне Горе позивају, јасно је себе одређивао Србином. Тек су заправо комунисти у пуној мери развили аустроугарску индустрију идентитета у којој су током деценија сузбијали и ћирилицу и српски идентитет православног становништва Црне Горе, и на силу терали људе да граде некакву посебну црногорску нацију. Мило Ђукановић је као вешт трговац дао простор странцима да то максимално развију са све увођењем посебног писма, језика и другим измишљеним одликама идентитета.

Но упркос свему, традиционална, што по правилу значи српска Црна Гора опстала је и како су литије показале јача је него икада од када су комунисти дошли на власт. Храмови у Подгорици, Бару и стотине других које је покојни митрополит обновио  сијају величином и снагом праве Црне Горе која се ослобађа од ове патолошке лажи у којој Цетиње живи и наопако васпитава своју децу. Попис који на све начине покушавају да одложе показаће да је Срба убедљиво највише, да је ту и један део људи који одржавају двојни идентитет исказујући се као национални Црногорци а говоре српским језиком и верници су СПЦ, и тек од 10 одсто  до 20 одсто ових конвертита који граде некакву посебну црногорску нацију. Цетиње је нажалост климакс те патологије: простор на коме обитава и даље се зове Обилића пољана.

Али Црна Гора срећом није Цетиње.

Научни саветник, Институт за европске студије

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dr ciki
Da stvari sagledamo ipak realno, bez emocija i senzacializma jer po proceni samih „Vijesti“ bilo ispod 2000 demonstranata na Cetinju na danu ustoličenja Mitropolita… Da podsetim, blizu 80% stanovnika CG se izjašnjavaju kao pravoslavci… I naravno....kod ozbiljnih porodičnih događaja, na pr. sahrana…u CG se u 99,9% slučajeva zove pop iz SPC, …a ne iz nekanonskog udruženja… I svi mi čiji i su preci sahranjeni na cetinjskom groblju znamo da su im imena ćirilicom napisana na nadgrobnim pločama...
M
Fantasticna analiza i zakljucak!
Bob Petrovich
Није проблем у стварању црногорске нације. У њу би сви етницитети могли да стану. Проблем је у измишљању црногорског народа и измишљању црногорског језика. Да би та измишљотина прошла, Србима се негира право да постоје као народ у Црној Гори, и третирају се као обесправљена национална мањина којој се брани да говори својим језиком, да пише својим писмом и да са државом комуницира на свом језику.
Милош
Док су били дио славног и васколиког Српства имали су позитиван друштвени значај и општи раст. Шта се десило у међувремену - закључите сами.
LaCosta
U ovom solidnom tekstu bi izdvojio jedan segment: "Тек су заправо комунисти у пуној мери развили аустроугарску индустрију идентитета". Jugoslovenski komunisti su nastavili tamo gde je stala AU jer su nasledili bukvalno sve njihove politicke smernice. Tu treba jos dodati ulogu Trockog (Balkanski rat, Kominterna, Drezden) koji je sa svojim sunarodnicima imao velikog uticaja na profilisanje antisrpske politike. A Cetinje je inace sjajan primer za sociolosko proucavanje.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.