На парче хлеба бацали смо се по десеторица

У серијалу „Заробљеници Априлског рата” више пута смо објављивали текстове о заточеницима који су, између осталог, били сарадници нашег листа. Захваљујући нашем читаоцу Немањи Јевтићу, пред нама је још једна таква прича о др Асену Станчевићу (1915–1995), универзитетском професору, творцу више сорти воћа и дописнику „Политике”. Јевтић, иначе Станчевићев унук, поделио је с нама изводе из дневника који је његов деда водио од 7. марта до 31. децембра 1941. описујући дешавања у Априлском рату, заробљавање и транспорт до немачких логора. 

„Професор др Асен Станчевић рођен је у Лукавици поред Цариброда (данашњи Димитровград). Пре окупације, живео је са породицом у Неготину и радио је као предавач у пољопривредној школи у оближњем Букову. Након позива на војну вежбу у чину резервног ваздухопловног потпоручника, 7. марта, Асен одлази у Ниш. Напад Немачке на Југославију дочекује у Косовској Митровици. После капитулације, заробљен је на путу према Сарајеву, у касарни краља Петра Првог”, објашњава Јевтић.

Приликом транспорта за Немачку, Асен је у Славонском Броду са ратним друговима видео локалне усташе, које су им одузеле личне ствари и новац. Када је то спазио један немачки официр, изгрдио је једног усташу и натерао га да врати „плен”. 

„Станчевић је најпре био заточен у логору у месту Милберг, где је са саборцима    смештен у велике официрске бараке са 180 кревета на спратове. Храна је била оскудна. Асен педантно бележи да су добијали за ручак кромпир са неукусним чајем, а после подне по кашику масти и парче хлеба (220 грама); другом приликом репу „угарњачу”, као и чорбу од кромпира и купуса, а за вечеру 15 грама маргарина и 30 грама кобасице са 200 грама хлеба. Недуго потом, 15. маја, због појаве вашки, интернирци одлазе на купање и деваширање. Француски заробљеници, да не виде стражари, бацају им преко жице хлеб, цигарете, кекс, кромпир”, каже Јевтић.

Професор Станчевић у дневнику са жаљењем пише: „Ми гладни и изнурени, изгубивши свако официрско достојанство, на парче хлеба бацали смо се по десеторица, гледајући ко ће га добити, на шта су нам се Французи смејали”.

Неколико дана касније, премештен је у логор у Нирнбергу, где су боравили белгијски и француски официри.