Na parče hleba bacali smo se po desetorica

U serijalu „Zarobljenici Aprilskog rata” više puta smo objavljivali tekstove o zatočenicima koji su, između ostalog, bili saradnici našeg lista. Zahvaljujući našem čitaocu Nemanji Jevtiću, pred nama je još jedna takva priča o dr Asenu Stančeviću (1915–1995), univerzitetskom profesoru, tvorcu više sorti voća i dopisniku „Politike”. Jevtić, inače Stančevićev unuk, podelio je s nama izvode iz dnevnika koji je njegov deda vodio od 7. marta do 31. decembra 1941. opisujući dešavanja u Aprilskom ratu, zarobljavanje i transport do nemačkih logora. 

„Profesor dr Asen Stančević rođen je u Lukavici pored Caribroda (današnji Dimitrovgrad). Pre okupacije, živeo je sa porodicom u Negotinu i radio je kao predavač u poljoprivrednoj školi u obližnjem Bukovu. Nakon poziva na vojnu vežbu u činu rezervnog vazduhoplovnog potporučnika, 7. marta, Asen odlazi u Niš. Napad Nemačke na Jugoslaviju dočekuje u Kosovskoj Mitrovici. Posle kapitulacije, zarobljen je na putu prema Sarajevu, u kasarni kralja Petra Prvog”, objašnjava Jevtić.

Prilikom transporta za Nemačku, Asen je u Slavonskom Brodu sa ratnim drugovima video lokalne ustaše, koje su im oduzele lične stvari i novac. Kada je to spazio jedan nemački oficir, izgrdio je jednog ustašu i naterao ga da vrati „plen”. 

„Stančević je najpre bio zatočen u logoru u mestu Milberg, gde je sa saborcima    smešten u velike oficirske barake sa 180 kreveta na spratove. Hrana je bila oskudna. Asen pedantno beleži da su dobijali za ručak krompir sa neukusnim čajem, a posle podne po kašiku masti i parče hleba (220 grama); drugom prilikom repu „ugarnjaču”, kao i čorbu od krompira i kupusa, a za večeru 15 grama margarina i 30 grama kobasice sa 200 grama hleba. Nedugo potom, 15. maja, zbog pojave vaški, internirci odlaze na kupanje i devaširanje. Francuski zarobljenici, da ne vide stražari, bacaju im preko žice hleb, cigarete, keks, krompir”, kaže Jevtić.

Profesor Stančević u dnevniku sa žaljenjem piše: „Mi gladni i iznureni, izgubivši svako oficirsko dostojanstvo, na parče hleba bacali smo se po desetorica, gledajući ko će ga dobiti, na šta su nam se Francuzi smejali”.

Nekoliko dana kasnije, premešten je u logor u Nirnbergu, gde su boravili belgijski i francuski oficiri.