Неки преводи спадају у област књижевне преваре

Онај ко живи само од књижевног превођења мора бити уметник у гладовању. Пошто су наши хонорари симболични, јасно је да се тим послом бавимо зато што га волимо. Знају то и они који нас ангажују и плаћају. Како год, за неколико објављених књига никад нисам добила хонораре, каже Аријана Божовић, чије преводе са енглеског стручњаци високо оцењују (преводила дела аутора као што су Џ. М. Куци, Ијан Макјуан, Казуо Ишигуро, Набоков, Ен Карсон...).

Добитница награда „Милош Н. Ђурић” (2003) и „Михаило Ђорђевић” (2007) додаје да је сасвим очекивано да једну увелико маргинализовану професију нико не види и не цени:

– Књижевно превођење захтева извесно знање, вештину и имагинацију, а кажу да за такве професије нема прецизних мерила. Но мерила и те како постоје, само што наш културни миље или не уме или не жели да их примени. Прикази књига прећуткују квалитет превода, или га тек узгред помену: изврстан, одличан, сјајан. Без образложења, без увида у оригинал. Рекла бих да се овде књижевни превод доживљава као нужно зло. Непријатно ми је то сазнање, али уопште ме не спречава да преводим најбоље што знам и умем. Али има и позитивних примера. Недавно ми је једна уредница пронашла испуштену реченицу у преводу, кратку и неупадљиву. Дуго се бавим превођењем, али такву издавачку пажњу и посвећеност до сада нисам доживела.

Кад је реч о лошим преводима и ангажовању непрофесионалних преводилаца, Аријана Божовић напомиње да идеалан превод не постоји, а све и да постоји, био би неподношљиво досадан, као и све утопије. Али и тврди:

– У последње време често се чују мишљења да је, ако вам је нека књига тешко проходна, за то крив преводилац. Колико год такав став био погрешан, јер поједини аутори напросто захтевају искусније и образованије читаоце, истина је да непрофесионалних превода има све више. Довољно је само две-три странице таквих превода упоредити са оригиналима, па налетети на невероватне промашаје, како у тону тако и основним значењима. То већ спада у област књижевне преваре.

Наша саговорница сматра да цену рада обарају и сами преводиоци сваки пут кад пристану на краћи рок и нижи хонорар.

– Разумљива је и оправдана жеља издавача да смањи трошкове. Утисак је, међутим, да се највећа уштеда остварује баш на преводима. Моје најгоре искуство било је са издавачем који ми је рекао да ме лако може заменити неким ко ће превод урадити много јефтиније, брже и једнако добро. И заиста ме је заменио.

У таквој ситуацији, шта сами преводиоци могу да учине за свој положај?

– Поред онога што у оквиру својих могућности чини наше удружење, можемо од издавача тражити боље услове уговора и пристојније хонораре, опет симболичне, али боже мој. Понекад, ретко, издавач ми сам понуди цену вишу од просечне. Можда и само због важности писца, нисам сигурна.

Кад је реч о положају преводилаца у другим земљама, Аријана Божовић каже да, колико зна, ни у региону положај књижевних преводилаца није много бољи, осим у можда Хрватској, где је бар у погледу поштовања преводилачких ауторских права постигнут значајан напредак. У Италији такође, додаје, њихове колеге имају проблема с наплатом свог рада, али ипак су и они правно заштићенији.

– С друге стране, од једног британског књижевног уредника сазнала сам да су тамошњи издавачи спремни да преводиоцима значајних писаца и дела понуде знатно боље услове од уобичајених. У Британији се, додуше, сразмерно мање преводи него код нас, објављују се квалитетнији страни писци, уредници озбиљније раде на тексту, па је самим тим и одабир преводилаца ригорознији. Свакако мали број њих, можда двадесетак имена, може да живи од књижевног превођења – закључује Аријана Божовић.

Књижевно превођење: професија, хоби или сламка спаса

У серији разговора с нашим еминентним књижевним преводиоцима, као и кроз њихове ауторске текстове, покушаћемо да осветлимо значај њихове професије која је данас потцењена, и то не само лошим материјалним статусом. Зашто се врсни преводиоци често замењују непрофесионалцима, зашто се стари преводи краду и потписују имагинарним именима, ко обара цену рада, ко је кривац за лоше преводе, шта сами књижевни преводиоци могу да учине и бројна друга питања биће разматрана у овом серијалу.