Četvrtak, 21.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
NAŠA TEMA – KO TO TAMO PREVODI: ARIJANA BOŽOVIĆ, prevodilac

Neki prevodi spadaju u oblast književne prevare

Moje najgore iskustvo bilo je sa izdavačem koji mi je rekao da me lako može zameniti nekim ko će prevod uraditi mnogo jeftinije, brže i jednako dobro. I zaista me je zamenio
Аријана Божовић (Фото: Ксенија Влатковић)

Onaj ko živi samo od književnog prevođenja mora biti umetnik u gladovanju. Pošto su naši honorari simbolični, jasno je da se tim poslom bavimo zato što ga volimo. Znaju to i oni koji nas angažuju i plaćaju. Kako god, za nekoliko objavljenih knjiga nikad nisam dobila honorare, kaže Arijana Božović, čije prevode sa engleskog stručnjaci visoko ocenjuju (prevodila dela autora kao što su Dž. M. Kuci, Ijan Makjuan, Kazuo Išiguro, Nabokov, En Karson...).

Dobitnica nagrada „Miloš N. Đurić” (2003) i „Mihailo Đorđević” (2007) dodaje da je sasvim očekivano da jednu uveliko marginalizovanu profesiju niko ne vidi i ne ceni:

– Književno prevođenje zahteva izvesno znanje, veštinu i imaginaciju, a kažu da za takve profesije nema preciznih merila. No merila i te kako postoje, samo što naš kulturni milje ili ne ume ili ne želi da ih primeni. Prikazi knjiga prećutkuju kvalitet prevoda, ili ga tek uzgred pomenu: izvrstan, odličan, sjajan. Bez obrazloženja, bez uvida u original. Rekla bih da se ovde književni prevod doživljava kao nužno zlo. Neprijatno mi je to saznanje, ali uopšte me ne sprečava da prevodim najbolje što znam i umem. Ali ima i pozitivnih primera. Nedavno mi je jedna urednica pronašla ispuštenu rečenicu u prevodu, kratku i neupadljivu. Dugo se bavim prevođenjem, ali takvu izdavačku pažnju i posvećenost do sada nisam doživela.

Kad je reč o lošim prevodima i angažovanju neprofesionalnih prevodilaca, Arijana Božović napominje da idealan prevod ne postoji, a sve i da postoji, bio bi nepodnošljivo dosadan, kao i sve utopije. Ali i tvrdi:

– U poslednje vreme često se čuju mišljenja da je, ako vam je neka knjiga teško prohodna, za to kriv prevodilac. Koliko god takav stav bio pogrešan, jer pojedini autori naprosto zahtevaju iskusnije i obrazovanije čitaoce, istina je da neprofesionalnih prevoda ima sve više. Dovoljno je samo dve-tri stranice takvih prevoda uporediti sa originalima, pa naleteti na neverovatne promašaje, kako u tonu tako i osnovnim značenjima. To već spada u oblast književne prevare.

Naša sagovornica smatra da cenu rada obaraju i sami prevodioci svaki put kad pristanu na kraći rok i niži honorar.

– Razumljiva je i opravdana želja izdavača da smanji troškove. Utisak je, međutim, da se najveća ušteda ostvaruje baš na prevodima. Moje najgore iskustvo bilo je sa izdavačem koji mi je rekao da me lako može zameniti nekim ko će prevod uraditi mnogo jeftinije, brže i jednako dobro. I zaista me je zamenio.

U takvoj situaciji, šta sami prevodioci mogu da učine za svoj položaj?

– Pored onoga što u okviru svojih mogućnosti čini naše udruženje, možemo od izdavača tražiti bolje uslove ugovora i pristojnije honorare, opet simbolične, ali bože moj. Ponekad, retko, izdavač mi sam ponudi cenu višu od prosečne. Možda i samo zbog važnosti pisca, nisam sigurna.

Kad je reč o položaju prevodilaca u drugim zemljama, Arijana Božović kaže da, koliko zna, ni u regionu položaj književnih prevodilaca nije mnogo bolji, osim u možda Hrvatskoj, gde je bar u pogledu poštovanja prevodilačkih autorskih prava postignut značajan napredak. U Italiji takođe, dodaje, njihove kolege imaju problema s naplatom svog rada, ali ipak su i oni pravno zaštićeniji.

– S druge strane, od jednog britanskog književnog urednika saznala sam da su tamošnji izdavači spremni da prevodiocima značajnih pisaca i dela ponude znatno bolje uslove od uobičajenih. U Britaniji se, doduše, srazmerno manje prevodi nego kod nas, objavljuju se kvalitetniji strani pisci, urednici ozbiljnije rade na tekstu, pa je samim tim i odabir prevodilaca rigorozniji. Svakako mali broj njih, možda dvadesetak imena, može da živi od književnog prevođenja – zaključuje Arijana Božović.

Književno prevođenje: profesija, hobi ili slamka spasa

U seriji razgovora s našim eminentnim književnim prevodiocima, kao i kroz njihove autorske tekstove, pokušaćemo da osvetlimo značaj njihove profesije koja je danas potcenjena, i to ne samo lošim materijalnim statusom. Zašto se vrsni prevodioci često zamenjuju neprofesionalcima, zašto se stari prevodi kradu i potpisuju imaginarnim imenima, ko obara cenu rada, ko je krivac za loše prevode, šta sami književni prevodioci mogu da učine i brojna druga pitanja biće razmatrana u ovom serijalu.

 

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Потомци Јована Максимовића
Удружење књижевних преводилаца Србије на разне начине помаже преводиоце. Један од начина је на пр додела награде за најбољи превод руске прозе, коју сваке друге године додељује из фонда “Јован Максимовић”.
Бранко Ср'б Козаковић
Да ли постоји начин да се сазна, обзани, покаже на примеру, која су то дела и који преводиоци лоши. Читање нам узима оно највредније - време! Ја не желим да своје поверење и Време дам некоме ко то није заслужио. Дакле, постоји и професионална обавеза да се именују издавачи, преводиоци и дела који то не поштују. А, то се лако може поткрепити приказом и указивањем на пропусте, површност, нетачност,.. Када су књиге из поп-науке у питању, Суперструне коју је издао Радио БГ је пример катастрофалног п
Talicni Opanak
Mi moramo, imperativ, da ulozimo vise u kulturu citanja - jer ako se osvrnete, Srbija je u katastrofalnom stanju. Zvezde "kulture" su marginalne osobe - kao porodica Kardasijan iz SAD-a! Nemojmo da se zacudimo ako nasa publika krene da kupuje prevode iz Hrvatske! Puno srece dragi i postovani DOBRI PREVODIOCI!
kolega
Zašto toliko neodređenosti: jedna urednica, jedan izdavač... Imaju oni svoje ime i prezime. Pa makar ste mogli dati ime ove urednice koju ste pohvalili za posvećenost, ako se već ustručavate da obelodanite ovog brutalnog izdavača (mada ne vidim zašto, jer očigledno zaslužuje takvi "reklamu").

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.